Kazne za fiskalizaciju i zabrana delatnosti

Kratak odgovor

Zakon o fiskalizaciji ima dve vrste posledica i one se lako mešaju. Prva je novčana kazna za prekršaj, koju izriče sud po prekršajnom postupku. Druga je mera zabrane obavljanja delatnosti, koju inspektor izriče u toku nadzora i ona te pogađa odmah, bez čekanja na presudu.

Za preduzetnika koji ne evidentira promet preko fiskalnog uređaja raspon kazne je od 50.000 do 500.000 dinara. Uz to, već prvi put utvrđena nepravilnost te vrste nosi zatvaranje objekta na 15 dana. Za lažan QR kod na računu zabrana je godinu dana i izriče se odmah.

Koliko iznose kazne po Zakonu o fiskalizaciji

Kaznene odredbe su u članovima 15 do 18. Kazna iz člana 15 je data u rasponu, pa visinu određuje sud. Kazne iz članova 16, 17 i 18 zakon propisuje u tačnom iznosu.

Prekršaj	Preduzetnik	Pravno lice	Odgovorno lice u pravnom licu
Ne evidentira promet na malo preko fiskalnog uređaja, izda račun bez obaveznih podataka, koristi neodobren uređaj, nema ispravan uređaj u poslovnom prostoru, izda račun koji nije fiskalizovan (član 15)	50.000 do 500.000	300.000 do 2.000.000	20.000 do 150.000
Ne koristi odgovarajući bezbednosni element ili ne dostavi podatke Poreskoj upravi najkasnije u roku od pet dana od izdavanja računa (član 16)	150.000	300.000	50.000
Ne prijavi poslovni prostor pre početka rada uređaja ili ne prijavi promenu podataka u roku od 24 sata (član 17)	100.000	200.000	30.000
Dobavljač isporuči fiskalni uređaj čija upotreba nije odobrena (član 18)	150.000	300.000	50.000

Iznosi su u dinarima. Fizičko lice koje je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, a nije preduzetnik, kažnjava se isto kao odgovorno lice u pravnom licu: 20.000 do 150.000 po članu 15, pa 50.000 po članu 16 i 30.000 po članu 17.

Član 15: najskuplja grupa prekršaja

Ovo je grupa zbog koje se najčešće otvara postupak. Zakon nabraja pet radnji:

• ne evidentiraš svaki pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljene avanse, preko elektronskog fiskalnog uređaja;
• izdaš fiskalni račun koji ne sadrži obavezne podatke ili sadrži neispravne podatke koji utiču na visinu poreske obaveze;
• u trenutku prometa ne izdaš račun preko uređaja čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave;
• u poslovnom prostoru sa dodeljenom jedinstvenom oznakom ne obezbediš nesmetan rad najmanje jednog fiskalnog uređaja;
• izdaš račun koji nije fiskalizovan u momentu prometa ili ne šalješ podatke Poreskoj upravi u realnom vremenu.

Druga tačka je ona koja iznenadi ljude koji uredno kucaju račune. Pogrešna poreska oznaka, pogrešna količina ili artikal koji nije iz kataloga mogu da uđu u tu tačku, jer menjaju iznos poreske obaveze. Ako tek postavljaš uređaj, kroz podešavanje kataloga i oznaka vodimo te korak po korak u vodiču za besplatnu ESIR aplikaciju Poreske uprave.

Član 16: bezbednosni element i rok od pet dana

Ovde su dve situacije. Prva je rad bez odgovarajućeg bezbednosnog elementa, na primer sa isteklim elementom koji nisi obnovio na vreme. Druga je nedostavljanje podataka o izdatim računima: ako radiš bez stalne internet veze, podatke moraš poslati odmah po uspostavljanju veze, a najkasnije u roku od pet dana od izdavanja pojedinačnog računa.

Kazna za preduzetnika je 150.000 dinara, u tačnom iznosu. To praktično znači da se ne pregovara o visini.

Član 17: poslovni prostor i rok od 24 sata

Pre nego što uređaj uopšte proradi, Poreskoj upravi se elektronski dostavljaju podaci o svakom poslovnom prostoru i prostoriji, odvojeno. Kada se ti podaci menjaju, rok je 24 sata: pre nastanka promene za planirane promene, odnosno po nastanku promene za one koje nisi mogao da predvidiš.

Kazna za preduzetnika je 100.000 dinara. Ovo je najčešća greška kod ljudi koji rade od kuće ili na terenu i misle da nemaju šta da prijave. Prostor se prijavljuje i tada, samo se bira odgovarajući tip.

Zabrana obavljanja delatnosti: 15, 90 i 365 dana

Član 12 zakona uređuje meru koja boli više od kazne. Ako inspektor u nadzoru utvrdi da ne evidentiraš svaki pojedinačno ostvareni promet na malo preko fiskalnog uređaja, izriče zabranu vršenja delatnosti:

• 15 dana ako se nepravilnost utvrdi prvi put;
• 90 dana ako se utvrdi drugi put;
• jednu godinu ako se utvrdi treći put.

Brojanje nije doživotno. Ponavljanje se gleda u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u nadzoru. Zabrana se izriče za onaj poslovni prostor i one prostorije u kojima je nepravilnost utvrđena, ne za celu radnju ako imaš više objekata.

Šta su donele izmene zakona iz 2026.

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji objavljen je u Službenom glasniku RS broj 80 od 31. avgusta 2026. i stupio na snagu osmog dana od objavljivanja. Menja se samo član 12, dakle iznosi novčanih kazni iz članova 15 do 18 ostali su isti. Menja se to kada zabrana pada.

Novi stav 5 uvodi dva izuzetka od lestvice 15, 90 i 365 dana:

• Manifestacije. Obvezniku koji radi na prostoru održavanja manifestacije, dakle na vašaru, festivalu, izložbi i sličnim kulturnim, muzičkim, sportskim i drugim društvenim dešavanjima, zabrana se izriče za period trajanja te manifestacije. Nema čekanja na drugi i treći put.
• Lažan QR kod. Zabrana je godinu dana ako se verifikacijom utvrdi da QR kod na računu nije generisan kroz sistem elektronske fiskalizacije Poreske uprave, da ne vodi ka portalu Poreske uprave, da vodi ka drugom računu, drugom iznosu, datumu, artiklima ili drugom obvezniku, ili da je dokument naknadno izmenjen, kombinovan ili tehnički izrađen.

Novi stav 6 je jednako bitan: mera zabrane u ta dva slučaja izriče se odmah. Kupac koji skenira QR kod telefonom i vidi da podaci ne odgovaraju računu u ruci sada je direktan okidač za tu meru. Širi pregled celog poreskog paketa iz te godine imaš u tekstu o usvojenim izmenama poreskih zakona.

Rešenje inspektora i privremena zabrana

Za sve ostale povrede zakona, one koje ne spadaju pod član 12, postupak ide drugačije. Poreska uprava donosi rešenje kojim ti nalaže da u ostavljenom roku otkloniš nepravilnost. Ako ne postupiš po rešenju u tom roku, sledi mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, a ona traje dok nepravilnost ne otkloniš.

Poseban slučaj je obveznik kome je privremeno oduzet PIB. Njemu Poreska uprava u nadzoru rešenjem oduzima bezbednosni element, a protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena.

Kako da ne dođeš u ovu situaciju

Nijedna od ovih mera ne pogađa preduzetnika koji radi uredno. Praktično, dovoljno je pet navika:

• Prijavi poslovni prostor pre nego što uređaj prvi put proradi i prijavi svaku promenu u roku od 24 sata.
• Prati rok važenja bezbednosnog elementa i obnovi ga na vreme, ne na dan isteka.
• Izdaj račun u trenutku prometa, a ne na kraju dana ili kad kupac zatraži.
• Ako radiš bez stalnog interneta, ubaci uređaj na mrežu bar jednom u pet dana da se računi pošalju.
• Kupuj uređaj i softver samo od dobavljača čiji su uređaji na spisku odobrenih kod Poreske uprave. Jeftin uređaj van spiska je prekršaj i za tebe i za njega.

Vredi ponoviti i ono što se često pomeša: ePreduzetnik aplikacija nije fiskalna kasa i ne izdaje fiskalne račune. Ona vodi fakture, troškove i KPO knjigu, a fiskalni računi idu kroz ESIR. To su dva odvojena sistema koja rade jedno pored drugog.

Izvori

• Zakon o fiskalizaciji, Službeni glasnik RS broj 153/2020, 96/2021, 138/2022 i 80/2026, članovi 12, 13 i 15 do 18: paragraf.rs
• Nezvanično prečišćen tekst zakona sa izmenama iz 2026, redakcija Službenog glasnika: Ministarstvo finansija
• Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji, tekst propisa: paragraf.rs
• Sekcija eFiskalizacija i korisnička uputstva Poreske uprave: purs.gov.rs

Ako nisi siguran kako se tvoja situacija tumači, pitanje se postavlja Poreskoj upravi preko kontakt centra na 0700 700 007 ili preko poreskog sandučeta na portalu ePorezi. Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje mišljenje Poreske uprave ni savet knjigovođe.