Fiskalizacija internet prodaje: kada i kako izdaješ račun

Kratak odgovor

Prodaja preko sajta, internet prodavnice, Instagrama ili oglasa fizičkom licu je promet na malo. Nije izuzeta ni od čega. Treba ti fiskalni račun, kao i da prodaješ u radnji, samo se forma i mesto razlikuju.

• Trgovina na malo preko interneta nije na spisku izuzetih delatnosti, pa se svaki promet evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.
• Poslovni prostor se prijavljuje kao tip daljinska trgovina, a adresa se popunjava sedištem, jer se kod prodaje na daljinu maloprodajnim objektom smatra sedište obveznika.
• Ako prodaješ isključivo preko interneta, dovoljan ti je virtuelni procesor i ne moraš da držiš uređaj sa lokalnim procesorom za slučaj prekida veze.
• Račun se takvom kupcu izdaje u elektronskoj formi, sa hiperlinkom za verifikaciju. Papir i saglasnost kupca tu nisu uslov.
• Poštarina koja se naplaćuje odvojeno od cene robe nije tvoj promet: za nju račun izdaje kurirska služba.

Internet prodaja nije izuzeta

Ovo je najčešća zabluda, i vuče koren iz starog sistema fiskalnih kasa, gde je prodaja posredstvom pošte zaista bila izuzeta. U novom modelu fiskalizacije to više nije tako.

Poreska uprava je u saopštenju o prodaji robe preko interneta izričita: delatnost trgovine na malo posredstvom interneta nije izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Svi koji na malo prodaju robu preko interneta imaju obavezu da izdaju fiskalni račun.

To se vidi i u samoj Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa. Iz oblasti 47 tamo stoji samo jedna stavka, ulična prodaja iz grupe 47.99 preko putujućih prodavaca. Šifra 47.91, trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, nigde se ne pominje. Spisak izuzetih delatnosti u celini razlažemo u delu o delatnostima bez obaveze fiskalne kase.

Tekstovi koji i danas tvrde da je prodaja preko pošte izuzeta pozivaju se na propise iz 2004. i 2009. godine. Ti propisi više ne važe.

Gde je tvoj maloprodajni objekat kada prodaješ sa sajta

Član 3 Zakona o fiskalizaciji u stavu 4 rešava pitanje koje bez njega nema odgovor. Kod daljinske trgovine maloprodajnim objektom smatra se sedište obveznika fiskalizacije koji promet na malo obavlja preko interneta.

Praktično: nemaš lokal, ali imaš maloprodajni objekat. To je adresa tvog sedišta, bila ona kancelarija, magacin ili stan iz koga pakuješ pošiljke.

Pojam daljinske trgovine dolazi iz Zakona o trgovini. Po njemu je daljinska trgovina isticanje ponude i zaključenje ugovora o prodaji robe ili usluge upotrebom sredstava komunikacije na daljinu, a elektronska trgovina je njen poseban oblik, gde se roba nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Prodaja preko Instagrama, Facebooka ili oglasnog sajta je isto to, bez obzira što nemaš klasičnu internet prodavnicu.

Prijava poslovnog prostora: tip daljinska trgovina

Pre nego što počneš da koristiš fiskalni uređaj, prijavljuješ poslovni prostor prijavom PGJO na portalu ePorezi. Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru predviđa četiri tipa prostora: fiksni, pokretni, daljinska trgovina i automat. Za prodaju preko interneta biraš treći.

Kod tog tipa adresa se popunjava adresom prebivališta, boravišta ili sedišta obveznika, što je u skladu sa članom 3 Zakona. Ostala polja upisuješ ručno. Ceo postupak sa brojevima polja razložen je u vodiču PGJO: prijava poslovnog prostora.

Pazi na jedan čest previd. Ako imaš i radnju i prodaješ preko sajta, to su dva poslovna prostora: jedan fiksni i jedan daljinska trgovina. Svaki ide u svoju prijavu i dobija svoju jedinstvenu oznaku, a ta oznaka se zatim vidi na računu.

Koji ti uređaj treba

Ovde internet prodaja ima stvarnu olakšicu. Član 6 Zakona traži da obveznik koji izabere uređaj sa procesorom u Sistemu, dakle virtuelni procesor, u svakom poslovnom prostoru obezbedi i najmanje jedan uređaj sa sopstvenim procesorom, za slučaj prekida internet veze.

Od te obaveze izuzet je obveznik koji promet na malo obavlja isključivo putem interneta. Logika je jednostavna: ako nema interneta, nema ni porudžbine, pa nema ni računa koji bi morao da se izda u tom trenutku.

Dakle, čista internet prodaja može da radi sa besplatnim virtuelnim procesorom Poreske uprave i ESIR-om po izboru, bez ijednog uređaja sa lokalnim procesorom. Razliku između ta dva procesora razlažemo u delu L-PFR i V-PFR.

Čim pored sajta imaš i prodaju uživo, izuzetak prestaje da važi za taj prostor. Za radnju ti treba uređaj koji potpisuje račune i kad internet padne.

Kada se izdaje račun

Pravilo je isto kao svuda. Član 4 Zakona traži da se evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i svaki primljeni avans za budući promet, nezavisno od načina plaćanja. Trenutak je trenutak prometa, odnosno trenutak prijema avansa.

Internet prodaja komplikuje stvar samo utoliko što se naplata i isporuka često ne dešavaju istog dana. Evo kako to izgleda po načinu plaćanja:

Kako kupac plaća	Šta se dešava	Koji račun
Karticom na sajtu, roba ide isti dan	Naplata i promet se poklapaju	Jedan račun za promet, tip prodaja
Karticom na sajtu, roba ide kasnije	Novac je primljen pre prometa	Avansni račun pri naplati, pa konačni račun za promet pri isporuci, sa pozivom na broj avansnog
Uplata na račun po predračunu, cela suma	Po odgovorima Poreske uprave, u momentu prometa može se izdati konačni račun	Jedan račun za promet u trenutku isporuke
Uplata na račun, pa isporuka posle više dana	Kod naloga za prenos rok za avansni račun je najkasnije naredni radni dan od prijema uplate	Avansni račun, pa konačni račun
Pouzećem	Kupac plaća pri preuzimanju, pa avansa nema	Jedan račun za promet

Kada se avans uopšte pojavi, njegovo izdavanje i zatvaranje razložili smo u posebnom delu serije. Sastavu dokumenata se ništa ne menja zato što je prodaja onlajn.

Pouzeće: ko izdaje račun i kada

Kod pouzeća kupac plaća kuriru pri preuzimanju, a novac stiže na tvoj račun kasnije. To zbunjuje, pa dva pitanja treba razdvojiti.

Ko izdaje račun. Ti, obveznik fiskalizacije. Kurirska služba nije prodavac robe i ne izdaje fiskalni račun u tvoje ime. Ona ti je prevoznik koji za tebe naplaćuje.

Kada. Avansa tu nema, jer novac pre prometa nije primljen. Promet se dešava kada roba stigne kupcu. U praksi obveznici račun izdaju u trenutku kada pošiljku predaju kuriru i stavljaju ga u paket ili šalju kupcu elektronski, jer posle predaje nemaju kontrolu nad trenutkom uručenja. Poreska uprava nije objavila odgovor koji posebno uređuje pouzeće, pa ako ti je protok robe neuobičajen, pitanje postavi kontakt centru na 0700 700 007 ili preko poreskog sandučeta.

Isti oprez važi i za način plaćanja koji upisuješ na račun. Pravilnik o vrstama fiskalnih računa u članu 6 nabraja sedam načina: gotovina, instant plaćanje, platna kartica, ček, prenos na račun, vaučer i drugo bezgotovinsko plaćanje. Kod pouzeća se gleda kako je kupac stvarno platio kuriru, gotovinom ili karticom na terminalu kurira, a ne kako novac kasnije stiže tebi. Zvaničnog odgovora Poreske uprave baš o toj situaciji nema, pa je ovo tumačenje, ne propis.

Član 6 dozvoljava i da se na jednom računu iskaže više načina plaćanja, sa iznosima podeljenim po svakom načinu. To koristiš kada kupac deo plati vaučerom ili poklon karticom, a ostatak karticom ili gotovinom.

Forma računa i kako stiže do kupca

Osnovno pravilo iz člana 13 Pravilnika o vrstama fiskalnih računa je da se račun kupcu izdaje u štampanom obliku, a elektronskim putem može da se dostavi isključivo uz saglasnost kupca.

Isti član pravi izuzetak koji je za internet prodaju ključan. Obveznik koji promet na malo obavlja isključivo putem interneta fiskalni račun kupcu izdaje u elektronskoj formi. Tu saglasnost nije uslov, elektronska forma je pravilo.

Poreska uprava to potvrđuje i u odgovorima na najčešća pitanja: obveznik koji posluje samo onlajn račun izdaje u elektronskoj formi, sa hiperlinkom za verifikaciju kome kupac može da pristupi sa svakog uređaja povezanog na internet.

Praktično, to znači tri stvari:

• Račun može da ide mejlom, u korisnički nalog na sajtu ili porukom, dok god kupac do njega stvarno dolazi.
• Kod elektronskog računa umesto QR koda ide kliktabilan hiperlink za verifikaciju. Slika QR koda zalepljena u mejl nije ispravna zamena.
• Ako pored sajta prodaješ i uživo, za prodaju uživo i dalje važi štampani oblik, odnosno saglasnost kupca za elektronsku dostavu.

Mnogi uz to ubacuju i odštampan račun u paket. To nije zabranjeno i kupci to vole, ali kod čiste internet prodaje nije obaveza.

Poštarina i troškovi dostave

Ovo je mesto gde se najčešće greši u oba smera. Poreska uprava je u saopštenju o internet prodaji odgovorila jasno:

• Ako je trošak dostave uračunat u cenu robe, izdaje se jedan fiskalni račun koji pokriva sve.
• Ako se dostava naplaćuje odvojeno od cene robe, fiskalni račun za uslugu dostave izdaje prevoznik, odnosno kurirska služba.

Dakle, poštarinu koju kupac plaća kuriru ne ubacuješ kao stavku na svoj račun. Ako pak dostavu naplaćuješ ti i to je deo tvoje cene, onda je i deo tvog prometa.

Kada kupac nije fizičko lice

Fiskalni račun ide za promet na malo. Ako preko sajta prodaješ pravnom licu ili preduzetniku, a prodaja se ne dešava u maloprodajnom objektu, član 3 Zakona takav promet ne smatra prometom na malo i tu ide faktura, a ne fiskalni račun.

Kod daljinske trgovine ta granica je tanka, jer je tvoj maloprodajni objekat tvoje sedište. Zato je u praksi najčistije da sistem na sajtu razlikuje porudžbinu fizičkog lica od porudžbine firme sa PIB-om i da za svaku ide odgovarajući dokument. Koji dokument kada ide i gde je tu e-faktura, razložili smo u delu fiskalni račun, faktura ili e-faktura.

Fiskalni račun nije i potvrda o ugovoru

Kratka napomena koja ne spada u fiskalizaciju, ali spada u isti paket obaveza. Novi Zakon o zaštiti potrošača traži da trgovac potrošaču kod ugovora zaključenog na daljinu preda potvrdu o zaključenom ugovoru na trajnom nosaču zapisa, najkasnije u vreme isporuke robe, i da uz nju ide obrazac za odustanak. Potrošač ima pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana, bez navođenja razloga.

Fiskalni račun poslat mejlom tu potvrdu ne zamenjuje. To su dve obaveze iz dva propisa i ispunjavaju se zasebno.

Sedam grešaka koje se ponavljaju

Greška	Kako je ispravno
„Prodaja preko interneta je izuzeta od fiskalizacije“	Nije. Šifra 47.91 nije u Uredbi o izuzetim delatnostima, a Poreska uprava je to posebno saopštila
Prodaje se sa sajta bez prijavljenog poslovnog prostora	Prijavljuje se prostor tipa daljinska trgovina, sa adresom sedišta, pre prvog izdatog računa
Radnja i sajt se prijavljuju kao jedan prostor	To su dva prostora, dve prijave i dve oznake
Kupcu se šalje slika QR koda u mejlu	Kod elektronskog računa obavezan je hiperlink za verifikaciju dostupan sa svakog uređaja sa internetom
Poštarina koju naplaćuje kurir upisuje se kao stavka na tvoj račun	Kada se dostava naplaćuje odvojeno, račun za nju izdaje kurirska služba
Uplata primljena nedelju dana pre slanja robe se ne evidentira	To je primljeni avans. Kod naloga za prenos avansni račun ide najkasnije naredni radni dan od prijema uplate
Potvrda o zaključenom ugovoru se preskače jer „kupac je dobio račun“	Potvrda o ugovoru na daljinu i obrazac za odustanak su posebna obaveza iz Zakona o zaštiti potrošača

ePreduzetnik aplikacija nije fiskalna kasa

Pitanje se ponavlja kod svakog ko prodaje preko sajta, pa da ne bude zabune. ePreduzetnik aplikacija nije elektronski fiskalni uređaj i ne izdaje fiskalne račune. U njoj vodiš fakture, troškove i KPO knjigu. Fiskalne račune za internet prodaju izdaješ u ESIR-u, uz procesor fiskalnih računa i bezbednosni element. Dva alata rade jedan pored drugog.

Ako si paušalac van PDV sistema, na fiskalnom računu koristiš poresku oznaku А, sa stopom nula odsto. Oznaka se ne menja zato što je prodaja onlajn.

Izvori

• Poreska uprava, eFiskalizacija, saopštenje „Prodaja robe preko interneta“: purs.gov.rs
• Zakon o fiskalizaciji, članovi 3, 4, 5, 6 i 9, Službeni glasnik RS broj 153/2020, 96/2021, 138/2022 i 80/2026: paragraf.rs, nezvanično prečišćen tekst na mfin.gov.rs
• Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja i pozivanju na broj drugog dokumenta, članovi 6, 11 i 13: paragraf.rs
• Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, član 3, Službeni glasnik RS broj 31/2021 i 93/2021: paragraf.rs
• Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja: paragraf.rs
• Poreska uprava, odgovori na najčešća pitanja o eFiskalizaciji: purs.gov.rs
• Poreska uprava, korisnička uputstva za eFiskalizaciju: purs.gov.rs
• Zakon o trgovini, član 17, i Zakon o zaštiti potrošača, članovi 29 i 32, Službeni glasnik RS broj 35/2026: paragraf.rs

Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje mišljenje Poreske uprave ni savet knjigovođe. Za slučaj koji ne liči ni na jedan gornji, pitanje se postavlja Poreskoj upravi preko kontakt centra na 0700 700 007 ili preko poreskog sandučeta na portalu ePorezi.