Šifre delatnosti

Šifra delatnosti je zvanična oznaka posla kojim se baviš. Nju svako preduzeće i svaki preduzetnik dobija pri registraciji u APR-u i ona ostaje uz firmu dok posluje. Spisak svih šifara zove se šifarnik delatnosti i propisan je Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS", broj 54/2010).

Šifra nije samo broj na rešenju. Po njoj se određuje da li smeš da budeš paušalac, koliki ti je paušalni porez i doprinosi, u koju grupu spadaš za eko taksu, i pod koje propise potpadaš. Zato je pogrešno izabrana šifra greška koja se plaća svakog meseca.

Klasifikacija ima četiri nivoa. Ide od najšireg ka najužem, i tek poslednji nivo je ono što se u praksi zove šifra delatnosti.

U APR se upisuje samo poslednji nivo, ona četvorocifrena šifra. Sektor, oblast i grana služe da se snađeš dok tražiš, i zato je mreža ispod poređana upravo tako.

Ako ne znaš broj, ne moraš da ga tražiš kroz nivoe. Upiši u pretragu iznad čime se baviš svojim rečima, pretraga gleda i nazive i zvanične opise poslova, i radi i ćirilicu i latinicu.

U APR se upisuje jedna šifra, i to kao pretežna delatnost. Tako kaže i Zakon o klasifikaciji delatnosti: kad neko obavlja više poslova, razvrstava se prema onom pretežnom. To ne znači da smeš da radiš samo to. Preduzetnik može da obavlja i druge delatnosti koje nisu zabranjene, samo jedna stoji kao glavna.

Ako se baviš sa više stvari, upiši onu od koje očekuješ najveći prihod. Ako se posao vremenom promeni, pretežna delatnost se menja kroz APR, bez zatvaranja radnje.

Od izabrane šifre zavisi da li možeš da budeš paušalac i koliko ćeš plaćati, jer se paušalni porez računa po delatnosti i opštini. Neke delatnosti su zakonom isključene iz paušala, a kod nekih je osnovica znatno viša. Po šifri se određuje i eko taksa, tako što se delatnost svrstava u veliki, srednji ili mali uticaj na životnu sredinu.

Zato proveri obe stvari pre nego što odeš u APR. Na stranici svake šifre piše i jedno i drugo.