NALED otvorio 11.000 subvencija za POS terminale za male firme u Srbiji
Za male firme u Srbiji ponovo je otvorena prilika da lakše uvedu kartično i IPS plaćanje, i to kroz novi ciklus POS programa 2.0. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je da je obezbeđena podrška za još 11.000 biznisa, a ukupna vrednost subvencija procenjena je na 2,3 miliona evra. Za preduzetnike i mikro preduzeća ovo nije samo tehničko pitanje uvođenja terminala, već i odluka koja može da utiče na promet, brzinu naplate i iskustvo kupaca.
Prijave su otvorene preko sajta boljinacin.rs i u ekspoziturama banaka i drugih prihvatioca koji učestvuju u programu. Pošto je broj subvencija ograničen, iz NALED-a poručuju da zainteresovani ne treba da čekaju poslednji trenutak. U praksi, kada su ovakvi programi u pitanju, oni koji prvi prikupi dokumentaciju i završe prijavu obično imaju najveću šansu da uđu u raspodelu podrške.
Ko može da se prijavi i šta se zapravo dobija
Pravo na učešće imaju mali biznisi, preduzetnici, javne institucije, poljoprivredna gazdinstva i izdavaoci smeštaja u turizmu koji u prethodnih najmanje godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. To je važan detalj, jer program nije namenjen samo trgovinama, već i širokom krugu poslovnih subjekata koji se u svakodnevnom radu susreću sa kupcima i klijentima koji sve češće plaćaju karticom ili telefonom.
Učesnici mogu da izaberu rešenje koje im najviše odgovara: klasični POS terminal, pametni POS, softPOS, nadogradnju pametne fiskalne kase ili opciju za online prodaju preko sajta. To znači da se program ne svodi na jednu tehničku varijantu, već omogućava da se rešenje prilagodi načinu poslovanja. Za malu radnju, salon, ugostiteljski objekat ili turistički smeštaj, razlika nije mala: nekome je potreban fiksni uređaj na kasi, a nekome rešenje koje može da radi preko mobilnog telefona.
Prema uslovima programa, trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja terminala, niti fiksne mesečne troškove u okviru subvencije. Uz to, trgovačka naknada za Visa i Mastercard plaćanja subvencionisana je i ne može da bude veća od 0,5 odsto tokom 12 meseci, odnosno do dostizanja limita godišnjeg prometa. Za preduzetnika to znači manji početni rizik i lakše testiranje bezgotovinskog plaćanja bez velikog opterećenja za likvidnost.
Zašto je ovo važno za preduzetnike u Srbiji
Za mali biznis u Srbiji POS terminal više nije samo dodatna pogodnost, već alat koji često odlučuje da li će kupac uopšte završiti kupovinu. U mnogim delatnostima, posebno u maloprodaji, uslugama, ugostiteljstvu i turizmu, kupci očekuju kartično plaćanje kao standard. Ako ga nema, deo prometa jednostavno ode konkurenciji koja ga ima.
Ovaj program je zato važan i sa poslovnog i sa administrativnog aspekta. Preduzetnici koji do sada nisu uvodili kartično plaćanje najčešće navode da ih od toga odvraćaju troškovi, neizvesnost i bojazan da će terminal komplikovati rad. Kada država, kroz partnerstvo sa bankama i platnim institucijama, pokriva deo troška i spušta naknadu, ulazak u bezgotovinski promet postaje mnogo realniji. To je naročito značajno za male firme koje paze na svaku stavku u mesečnom trošku.
U praksi, ovakav program može da pomogne i u boljoj evidenciji prometa. Za preduzetnike koji vode poslovne knjige ili imaju više prodajnih kanala, bezgotovinska naplata olakšava praćenje transakcija i smanjuje prostor za greške u dnevnom zatvaranju kase. Kod paušalaca je veza sa troškovima nešto drugačija, ali i njima je važna činjenica da mogu da uvedu moderniji način naplate bez velikog početnog ulaganja.
Šta pokazuju rezultati prethodnog ciklusa
NALED navodi da je u prethodnom ciklusu gotovo 10.000 preduzetnika, mikro i malih firmi prvi put uvelo kartično plaćanje. Tokom tri godine preko tih terminala ostvareno je oko 11,7 miliona transakcija u vrednosti od 146 miliona evra, a prosečna pojedinačna uplata iznosila je nešto više od 12 evra. To govori da POS nije rezervisan samo za velike kupovine, već da se koristi i u svakodnevnim, manjim računima koji čine značajan deo prometa malih biznisa.
Posebno je zanimljiv podatak da je 94 odsto korisnika bilo zadovoljno programom, dok je 84 odsto nastavilo da koristi POS kod iste banke i nakon isteka subvencije. To pokazuje da se početni podsticaj često pretvori u trajnu poslovnu naviku. Drugim rečima, kada kupci jednom steknu mogućnost da plate karticom, mnogi biznisi više ne žele da se vraćaju isključivo na gotovinu.
Prema istraživanju među korisnicima, 71 odsto je uvelo kartično plaćanje da ne bi izgubilo kupce, 85 odsto je prijavilo pozitivan uticaj na poslovanje, a 90 odsto je primetilo veće zadovoljstvo kupaca. To su pokazatelji koje mali preduzetnici treba da čitaju kroz prizmu tržišne realnosti: kupac bira ono što mu je jednostavnije, a biznis koji mu to omogući lakše zadržava prodaju. Više o tome kako tehnologija i troškovi utiču na poslovanje malih firmi možete pročitati i u tekstu Paušalac ili DOO: šta je pametniji izbor za vaš biznis?.
Šta preduzetnik treba da proveri pre prijave
Pre nego što se prijavite, važno je da razmislite gde vam je POS zaista potreban i koje rešenje odgovara vašem načinu rada. Nije isto da li vodite lokal sa jednim šalterom, radite terenski posao, imate ugostiteljski objekat, prodajete robu online ili izdajete smeštaj. Pravi izbor terminala smanjuje kasnije komplikacije i povećava šansu da ga zaista koristite, a ne da stoji neiskorišćen.
Treba proveriti i uslove koje nudi banka ili prihvatioc nakon isteka subvencije. Program omogućava da korisnik prekine korišćenje subvencije i vrati terminal bez dodatnih troškova, ali i da nakon isteka nastavi saradnju po unapred dogovorenim uslovima. To znači da je pametno unapred pitati šta će koštati POS nakon subvencionisanog perioda, kako biste mogli da procenite da li vam se uređaj dugoročno isplati.
Za firmu koja tek ulazi u bezgotovinsku naplatu, ovo je dobar trenutak da posmatra širu sliku: koliko kupaca traži karticu, da li imate sezonske oscilacije, kako POS utiče na naplatu i da li vam pomaže da smanjite čekanje na kasi. U delatnostima gde su male dnevne transakcije česte, prednost nije samo u modernijem utisku već i u jednostavnijem poslovanju.
Širi okvir: bezgotovinsko plaćanje, finansijska inkluzija i siva ekonomija
POS program 2.0 deo je inicijative „Bolji način“, koju vode GIZ, Visa i Mastercard, uz učešće NALED-a i Ministarstva finansija. Cilj je širenje bezgotovinskog plaćanja, veća finansijska uključenost i smanjenje sive ekonomije. Za preduzetnike je važno da razumeju da ovakvi programi nisu samo promocija kartica, već i deo šire državne i tržišne politike koja podstiče formalno poslovanje.
U Srbiji je to posebno relevantno jer se mikro i male firme često bore sa kombinacijom visokih troškova, ograničenog pristupa finansiranju i potrebe da budu konkurentne većim igračima. Kada se smanje troškovi za početak korišćenja POS-a, lakše je preći na sistem koji kupci sve više očekuju. Za mnoge preduzetnike to je i način da budu spremni za sezonu, veći broj kupaca ili širenje prodaje preko interneta.
Ko razmatra uvođenje kartičnih plaćanja, dobro je da uporedi i druge troškove poslovanja, od knjigovodstva do bankarskih usluga. Ako vam je potrebno da sagledate širu sliku troškova i administracije, koristan pregled je i tekst Koliko košta knjigovodstvo za DOO u Srbiji i od čega zavisi cena, jer sve ove stavke zajedno utiču na maržu i mesečno planiranje.
Zaključak: za koga je ovo dobra prilika
Za preduzetnike koji još nisu uveli kartično plaćanje, ovaj program je praktična šansa da to urade uz znatno manji trošak i bez velikih početnih barijera. Posebno je koristan za male trgovce, uslužne delatnosti, turizam i sve one koji često rade sa krajnjim kupcima i žele da smanje oslanjanje na gotovinu. Pošto je broj subvencija ograničen, najrazumniji potez je da što pre proverite uslove i pokrenete prijavu.
U poslovnom smislu, POS terminal više nije luksuz, već alat koji može da poveća prodaju, olakša naplatu i poboljša iskustvo kupaca. Ako vam se uklapa u način rada, ovo je prilika da bez velikog rizika testirate model koji je u prethodnom ciklusu već pokazao da mnogim malim biznisima donosi realnu korist.
