Garancija za mlade u Srbiji širi se od 2027: šta to znači za firme

Program Garancija za mlade od 2027. godine trebalo bi da postane dostupan u celoj Srbiji, a podaci iz pilot faze pokazuju da su mladi najviše koristili subvencije za pokretanje sopstvenog posla i stručne obuke. Za preduzetnike i male firme to nije samo socijalna tema, već signal da država kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje pokušava da ubrza ulazak mladih na tržište rada i poveća ponudu radne snage za poslodavce koji imaju problem da pronađu ljude.

U praksi, ovakvi programi utiču i na ono što preduzetnici svakodnevno osećaju: dostupnost zaposlenih, kvalitet kandidata, ali i trošak zapošljavanja. Ako mladi kroz subvencije lakše ulaze u posao, stručnu praksu ili samozapošljavanje, to može da olakša pronalaženje ljudi za početne i srednje pozicije, ali i da pojača konkurenciju za državne podsticaje i mentorske programe.

Šta pokazuju podaci iz pilot faze

Prema informacijama iz izveštaja, stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji i dalje je viša nego u Evropskoj uniji, iako beleži pad poslednjih godina. Istovremeno, više od polovine mladih nema sopstvene prihode, a deo zaposlenih radi bez prijave. To je važan okvir za razumevanje zašto država širi ovaj program: cilj nije samo da se mladi zaposle, već da se što veći broj njih izvuče iz neaktivnosti i neformalnog rada.

Program je namenjen mladima od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju i nisu na obuci. Suština je da dobiju konkretnu ponudu u roku od četiri meseca od trenutka kada uđu u status nezaposlenosti ili napuste školovanje. Ta ponuda može da bude posao, nastavak obrazovanja, šegrtovanje ili stručna praksa.

Za preduzetnike je važno da to znači brži protok kandidata kroz sistem NSZ. Ako program zaista zaživi u punom obimu, firme će imati više prilika da dođu do kandidata koji su prošli određeni nivo selekcije, savetovanja ili obuke. To ne rešava automatski problem nedostatka radne snage, ali može da smanji vreme potrebno da se dođe do angažovanog i osposobljenog mladog radnika.

Koje mere su mladi najviše koristili

Najveće interesovanje u pilot fazi bilo je za stručnu praksu i za subvencionisano samozapošljavanje. Stručna praksa je, prema programu, namenjena osposobljavanju za samostalan rad u zanimanju bez zasnivanja radnog odnosa, dok je samozapošljavanje vezano za jednokratnu subvenciju za pokretanje posla.

Za male firme ovo je važna poruka iz dva ugla. Prvo, postoji jasan interes mladih da uđu u radne procese kroz praksu i učenje kroz rad, što znači da poslodavci koji umeju da ponude mentorstvo mogu lakše doći do kandidata. Drugo, deo mladih bira da otvara sopstveni posao, pa u lokalnim sredinama može doći do većeg broja mikro-biznisa i većeg broja dobavljača, konkurenata ili potencijalnih partnera.

To je posebno važno za one koji rade u uslužnim delatnostima, trgovini, zanatstvu i lokalnim B2B poslovima. Ako se više mladih odluči za samozapošljavanje, tržište postaje dinamičnije, ali i neizvesnije. Pojavljuju se novi mali igrači, ali i veća potražnja za knjigovodstvom, marketingom, opremom, fiskalizacijom i osnovnom poslovnom podrškom.

Šta preduzetnici treba da prate

Za poslodavce i preduzetnike koji razmišljaju o zapošljavanju mladih najvažnije je da prate javne pozive Nacionalne službe za zapošljavanje i uslove za uključivanje u mere. U sličnim programima obično postoje precizni kriterijumi za to ko može da učestvuje, koliko traje podrška, koje obaveze poslodavac preuzima i da li postoji potreba da se zadrži lice određeni period nakon završetka mere.

Ukoliko neko planira da primi pripravnika, saradnika ili mladog zaposlenog kroz ovakvu šemu, važno je da unapred proveri da li može da obezbedi mentorstvo, osnovnu obuku i administraciju oko prijave. To je posebno bitno za preduzetnike koji nemaju odeljenje ljudskih resursa i sve rade sami ili uz knjigovođu. U takvim slučajevima i najmanja greška u prijavi ili dinamici realizacije može da znači gubitak vremena ili propuštenu priliku.

Drugi važan aspekt je usklađenost sa poreskim i radnopravnim pravilima. Ako se mladi angažuju kroz praksu, to nije isto što i redovno zaposlenje, a ako se kasnije prelazi na ugovor o radu, treba voditi računa o prijavi, doprinosima i svim obavezama prema Poreskoj upravi i NSZ. Za male firme je često presudno da ne mešaju različite oblike angažovanja, jer to kasnije stvara problem u evidenciji i troškovima.

Šta znači širenje programa na celu Srbiju

Pilot je do sada pokazao da postoji interesovanje i da sistem može da funkcioniše, ali su zabeležena i usporenja u pojedinim fazama. To je važna informacija za preduzetnike jer govori da će i dalje biti potrebe za prilagođavanjem procedura, digitalnih alata i terenske podrške. Drugim rečima, program nije samo podela subvencija, već složen mehanizam koji zavisi od saradnje NSZ, obrazovnih institucija, poslodavaca i lokalnih aktera.

Za biznis to može da znači i širu bazu mladih kandidata u manjim mestima, ne samo u većim gradovima. Ako se program razvije kako je planirano, lokalne firme će imati veću šansu da dođu do ljudi koji su prošli neku vrstu karijernog vođenja ili stručne pripreme. To je posebno važno u sredinama gde je teško zadržati mlade i gde firme često rade sa ograničenim kadrovskim izborom.

Istovremeno, preduzetnici koji žele da koriste ovakve mere trebalo bi da imaju spremnu dokumentaciju, jasan opis radnog mesta i realan plan šta od mladog radnika očekuju. Programi podsticaja obično ne uspevaju kod firmi koje kandidata samo formalno uzmu zbog subvencije, bez stvarnog plana obuke i uključivanja u posao. U praksi, to znači da najbolje prolaze oni poslodavci koji imaju uređen proces i mogu da pokažu da mlada osoba zaista dobija znanje i iskustvo.

Zaključak za male firme i paušalce

Najava širenja Garancije za mlade na celu Srbiju od 2027. godine pokazuje da će država narednih godina snažnije gurati programe koji povezuju obrazovanje, obuku i zapošljavanje. Za preduzetnike to znači dve stvari: biće više prilika da dođu do mladih ljudi uz određenu podršku sistema, ali i više konkurencije za kvalitetne kandidate i za nove male biznise koje mladi pokreću uz subvencije.

Ako vodite firmu, vredi već sada da pratite konkurse NSZ, da razmislite da li biste mogli da primite praktikanta ili mladog zaposlenog i da sa knjigovođom proverite šta takav angažman znači za prijave i troškove. Za male firme u Srbiji, ove mere nisu apstraktna državna politika: one direktno utiču na tržište rada, dostupnost ljudi i tempo rasta.

Drugim rečima, ko na vreme razume kako funkcionišu ovakvi programi, može da ih iskoristi kao izvor radne snage ili kao priliku za širenje posla. Ko ih ignoriše, najčešće ih oseti tek kada kandidati, partneri ili konkurenti već budu iskoristili podršku.

Za srodne teme o podršci i poslovnom okruženju u Srbiji, pogledajte i analizu državnih subvencija i tržišta i tekst o tome da li je paušalac ili doo pametniji izbor za vaš biznis.