Cene hrane u svetu rastu najbrže u poslednje tri i po godine: šta to znači za preduzetnike
Cene hrane u svetu ponovo su u snažnom uzlaznom trendu, a poslednji podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu pokazuju da je indeks prehrambenih proizvoda u julu skočio na najviši nivo od januara 2023. godine. To nije samo tema za ekonomiste i poljoprivrednike, već i za sve preduzetnike koji zavise od uvoza sirovina, rade u trgovini, ugostiteljstvu, preradi hrane ili transportu.
Za mala i srednja preduzeća ovakvo kretanje cena obično znači jedno: trošak nabavke postaje nepredvidiviji, a prostor za planiranje marži uži. Ako kupujete brašno, ulje, šećer, meso, stočnu hranu ili gotove prehrambene komponente, čak i kratkoročni skokovi na svetskom tržištu mogu se brzo preliti na vaše ulazne troškove. To je posebno važno za firme koje rade sa fiksnim cenovnicima, unapred dogovorenim ugovorima ili ograničenim zalihama.
Šta je poguralo cene naviše
Prema podacima FAO, rast su pre svega vukle žitarice, šećer i biljna ulja. Pšenica je poskupela zbog uticaja toplotnih talasa na prinose u više važnih proizvođačkih zemalja, dok je kukuruz skočio zbog zabrinutosti oko vrelog i suvog vremena u delovima američkog Kukuruznog pojasa. Istovremeno, poremećaji u izvozu preko Crnog mora i šteta na infrastrukturi dodatno su podigli pritisak na tržište.
Ni šećer nije izbegao rast. FAO navodi da su poskupljenju doprinela strahovanja od visokih temperatura i suvog vremena u Evropskoj uniji, kao i posledice globalnog klimatskog fenomena El Ninjo. Analitičari procenjuju da bi ovogodišnji El Ninjo mogao biti jedan od najjačih u poslednjih 70 godina, što je signal da pritisci na poljoprivrednu proizvodnju neće brzo nestati.
Biljna ulja su takođe poskupela, delom zbog veće potražnje za biodizelom u Indoneziji i viših cena sirove nafte. To je važan detalj za privredu, jer energenti i prehrambeni lanci danas sve češće rade kao povezani sistem: kada raste nafta, rastu i logistika, i prerada, i mnogi krajnji proizvodi.
Kako klimatski šokovi menjaju računicu na tržištu
Ovogodišnji toplotni talasi nisu pogodili samo pojedinačne useve, već i širu stabilnost snabdevanja. Poljoprivrednici širom Evrope upozoravaju da ekstremne vrućine, suše i požari smanjuju prinose i podižu troškove. U Francuskoj je udruženje proizvođača povrća upozorilo da su izgubljene hiljade tona proizvoda vrednih desetine miliona evra, uključujući salatu, šargarepu, praziluk, beli i crni luk.
To je dobar primer kako klimatski rizik postaje poslovni rizik. Kada proizvodnja padne, ne raste samo cena sirovine, već i trošak nabavke, skladištenja, transporta i obezbeđivanja kontinuiteta isporuke. Za preduzetnike koji rade sa svežom robom, restoranima, marketima i distributerima, to znači veći pritisak na operativno planiranje i češće korigovanje cena.
U praksi, ovakve promene najteže pogađaju firme koje imaju male zalihe i oslanjaju se na “just-in-time” nabavku. Jedan loš mesec na globalnom tržištu može da izbaci iz takta nabavne ugovore, ugrozi rokove isporuke i smanji maržu na proizvodima koji su već ugovoreni prema starim cenama. Zato je danas važnije nego ranije pratiti ne samo domaće, već i međunarodne signale.
Šta znači pad pojedinih kategorija
Iako je ukupan indeks hrane porastao, nisu sve grupe proizvoda poskupele. Cene mesa su u julu pale za 2,8 odsto, što je prvi mesečni pad ove godine, a mlečni proizvodi su takođe blago pojeftinili. To, međutim, ne treba tumačiti kao stabilizaciju tržišta u celini, jer su kod mesa i mleka prisutni drugi pritisci, od vremenskih uslova do poremećaja u uzgoju i preradi.
Na primer, FAO je navela da su visoke letnje temperature ograničile rast uzgoja svinja, pa je pad cena bio blaži nego što bi inače bio. Kod mleka je zabeležen pad cene putera i mleka u prahu, dok je sir poskupeo. Za firme koje rade u prehrambenoj industriji ili trgovini to znači da se ne može gledati samo prosečan indeks, već treba pratiti svaku grupu proizvoda posebno.
Zašto bi preduzetnici trebalo da obrate pažnju odmah
Ako ste preduzetnik, ovo nije samo vest o dalekom tržištu. Kada cene hrane globalno rastu, posledice se vrlo brzo vide i u Srbiji: skuplje sirovine, veći troškovi uvoza, pritisak na cenu dostave i veća nervoza kupaca koji sve pažljivije prate trošak korpe. Firmama koje prodaju hranu ili rade usluge vezane za hranu, to obično donosi potrebu da pažljivije prate zalihe, ugovaraju fleksibilnije uslove sa dobavljačima i češće proveravaju kalkulacije.
Za ugostitelje, pekare, poslastičarnice, trgovce i proizvođače hrane najvažniji praktičan korak je da ne čekaju poslednji trenutak za korekciju cenovnika. Kada ulazni troškovi rastu, odlaganje reakcije često znači da deo marže nestane pre nego što se tržište prilagodi. Ako radite sa većim brojem artikala, korisno je da izdvojite proizvode čiji su troškovi najosetljiviji na kretanje žitarica, ulja, šećera i mesa.
Drugi važan korak je da se napravi pregled ugovora sa dobavljačima i kupcima. Ako imate fiksne cene u dužem periodu, proverite da li postoji prostor za anekse, indeksaciju ili češće usklađivanje. Ako ste na strani kupca, razmislite o dodatnoj rezervi u nabavci i budžetu, jer su klimatski i geopolitički šokovi postali deo normalnog poslovnog okruženja, a ne izuzetak.
Za detaljnije poslovno planiranje može biti korisno i da pogledate i naše tekstove o toku gotovine i SWOT analizi poslovanja, jer upravo u ovakvim periodima postaje jasno koliko je važno znati gde su vam slabe tačke i koliko novca zaista imate na raspolaganju.
Šta je realan zaključak za tržište
Najnoviji rast cena hrane pokazuje da su poljoprivreda, energija, geopolitika i klima danas duboko povezani. Za velike sisteme to znači složenije upravljanje rizikom, a za male firme potrebu za brzom prilagodbom. Preduzetnici koji na vreme prate tržište, drže kontrolu nad zalihama i ne čekaju da problemi stignu do kase, lakše će sačuvati stabilnost poslovanja.
U narednom periodu najvažnije je da se ne oslanjate na pretpostavku da će se tržište samo brzo vratiti u ravnotežu. U ovakvim uslovima prednost imaju oni koji reaguju ranije, računaju opreznije i ostavljaju više prostora za neočekivane troškove. To nije pesimizam, već osnovna poslovna disciplina.
