Preduzetnik i lična zarada: poreske obaveze u Srbiji, rokovi i prijave 2026

Za preduzetnike u Srbiji koji vode poslovne knjige, izbor modela isplate lične zarade nije samo računovodstveno pitanje, već odluka koja direktno utiče na mesečni novčani tok, visinu akontacije poreza i način prijavljivanja obaveza prema Poreskoj upravi. Ako ste na početku poslovanja ili ste tokom godine prešli sa paušala na vođenje knjiga, važno je da znate koji rokovi važe i šta se tačno prijavljuje.

Suština je jednostavna: preduzetnik koji je izabrao ličnu zaradu i dalje plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, ali se doprinosi i porez na samu zaradu obračunavaju odvojeno. Zbog toga ovaj model zahteva više discipline u planiranju nego paušal, ali istovremeno može da bude korisniji za one koji žele jasniji odnos između poslovnog rezultata i ličnih primanja.

Šta se menja od 2027. godine za one koji izgube paušalni status

Jedna od važnijih promena odnosi se na preduzetnike koji tokom godine izgube pravo na paušalno oporezivanje i zbog toga moraju da pređu na vođenje poslovnih knjiga. Od 2027. godine oni više neće morati da čekaju početak naredne godine da bi izabrali model isplate lične zarade.

Umesto toga, rok za podnošenje obaveštenja biće 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje. To je praktično olakšanje, jer preduzetnik neće morati da ulazi u prelazni period bez jasnog poreskog režima. Za vlasnike malih biznisa ovo znači manje improvizacije i manje šanse da se uđe u administrativni vakuum između dva modela oporezivanja.

U praksi, takva promena obično znači i manje troškova usklađivanja sa knjigovođom, lakše planiranje likvidnosti i manje rizika da se propusti važan rok pred Poreskom upravom. Ako ste na granici paušala i knjiga, ovo je signal da ranije proverite kako bi prelazak izgledao u vašem slučaju.

Kome se podnosi prijava i šta se prijavljuje na početku poslovanja

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige i tek počinje da radi, a opredelio se za isplatu lične zarade, mora da podnese akontativnu poresku prijavu na obrascu PPDG-1S. Ta prijava se podnosi elektronski preko sistema ePorezi, najčešće uz pomoć knjigovođe, ali može i samostalno ako preduzetnik ima iskustva sa administracijom.

Ono što je važno jeste da se ovom prijavom ne prijavljuje konačan rezultat poslovanja, već procena prihoda i rashoda do kraja prve poslovne godine. Na osnovu te procene Poreska uprava utvrđuje mesečnu akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti.

Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana početka obavljanja delatnosti. To je rok koji mnogi početnici potcene, pa kasnije naknadno ispravljaju propuste. Za male firme i preduzetnike to je jedna od onih obaveza koju je najbolje rešiti odmah po registraciji, zajedno sa knjigovođom i planom prvih meseci poslovanja.

Kako se procenjuju prihodi i rashodi

Procena za PPDG-1S zasniva se na informacijama kojima preduzetnik raspolaže u trenutku prijave. U obzir se uzimaju ugovoreni poslovi, očekivani prilivi, broj klijenata, zakup prostora, troškovi knjigovodstva, banke, softvera, opreme, marketinga i angažovanja drugih lica. U rashode ulazi i lična zarada, i to u bruto iznosu.

Važno je da procena bude realna, ali se od preduzetnika ne očekuje da pogodi svaku stavku do dinara. Dovoljno je da procena bude razumna i da se oslanja na postojeće ugovore, tržišnu situaciju i plan poslovanja. Ako vam je deo prihoda vezan za stranu valutu, iznos se za potrebe prijave iskazuje u dinarima.

Ovo je važna tačka za preduzetnike jer previše optimistična procena može da dovede do previsoke mesečne akontacije, dok preniska procena može da smanji tekuće obaveze, ali kasnije stvori obavezu doplate. Zato je u praksi korisno da procenu ne radi samo knjigovođa „od oka“, već da se uporedi sa stvarnim planom prodaje, cenama i troškovima u narednim mesecima.

Kako lična zarada utiče na poresku osnovicu

Model lične zarade znači da preduzetnik sebi isplaćuje mesečni iznos koji se poreski tretira kao zarada. Taj iznos ulazi u rashode u bruto obliku, zajedno sa pripadajućim porezima i doprinosima. Time se smanjuje procenjena oporeziva dobit, a samim tim i mesečna akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti.

Prema objašnjenjima iz prakse, doprinosi na ličnu zaradu obuhvataju PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zbirno, radi se o značajnoj stavci koju preduzetnik mora da uračuna u mesečni trošak poslovanja. Drugim rečima, lična zarada nije samo „koliko sebi isplaćujete“, već i koliko vas ta isplata košta kroz poreze i doprinose.

Za preduzetnike je ovde ključno da ne gledaju samo neto iznos koji će im ostati na računu, već ukupan teret po poslovanje. To je naročito važno ako u prvih nekoliko meseci imate nestabilne prihode, sezonski posao ili klijente koji kasne sa plaćanjem.

Rokovi za plaćanje i praktične posledice kašnjenja

Mesečna akontacija poreza plaća se do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako ste posao pokrenuli tokom jeseni, prva rata stiže vrlo brzo i zato je važno da novčani tok ne planirate samo prema potraživanjima od klijenata, već i prema poreskim rokovima. Iznosi koji se utvrde pri početku poslovanja ostaju isti tokom kalendarske godine, dok se u novoj godini menja poziv na broj i, po potrebi, osnov za obračun.

Kašnjenje sa ovim obavezama ne donosi samo zateznu kamatu, nego i nepotrebni administrativni pritisak. Za male firme i preduzetnike to često znači da se umesto na prodaju i naplatu vremena troši na rešavanje poreskih propusta. Zato je praktično rešenje da se u kalendaru poslovanja unapred označe svi datumi do kraja godine i da se uplata planira nekoliko dana ranije.

Ako pratite mesečne poreske obaveze, može vam biti koristan i pregled poput poreskog kalendara za važne rokove, jer u malom biznisu greška često ne nastaje zbog poreza samog, već zbog zaboravljenog datuma.

Šta ako stvarna dobit bude drugačija od procene

Akontativna prijava nije konačni obračun. Po završetku godine utvrđuje se stvarni poslovni rezultat na osnovu knjiga, a zatim se sastavlja poreski bilans i konačna prijava. Ako je stvarna dobit veća od procenjene, preduzetnik će morati da doplati razliku. Ako je manja, višak uplaćenog poreza može da se prenese na buduće obaveze ili da se traži povraćaj, u skladu sa poreskim pravilima.

Ovo je važna poruka za sve koji tek ulaze u model sa ličnom zaradom: niska akontacija može pomoći u prvim mesecima, ali ne znači da je porez trajno manji. Na kraju godine Poreska uprava gleda stvarno stanje, a ne početnu optimističnu procenu. Zato je bolje da plan bude realan nego da se kasnije nosite sa većom doplatom nego što ste očekivali.

U tome se posebno vidi razlika između preduzetnika koji rade bez knjigovođe i onih koji imaju redovno praćenje poslovanja. Ako želite da izbegnete neprijatno iznenađenje na kraju godine, razmislite i o tome kako da izaberete partnera za vođenje evidencije, jer dobar knjigovođa često štedi više novca nego što košta.

Lična zarada i porez na delatnost nisu isto

Preduzetnici često mešaju ličnu zaradu sa porezom na prihod od samostalne delatnosti, ali to su dve odvojene obaveze. Na ličnu zaradu se obračunavaju porez na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a za tu isplatu podnosi se poreska prijava PPP-PD. Paralelno s tim, postoji i porez od 10 odsto na oporezivu dobit ostvarenu poslovanjem.

Drugim rečima, izbor lične zarade ne ukida porez na dobit preduzetnika. On samo menja način na koji se obračunavaju doprinosi i način na koji se planira mesečna obaveza. To je veoma bitno za vlasnike malih firmi koji žele da sebi redovno isplaćuju primanja, a da pritom imaju jasniji troškovni okvir za poslovanje.

Za preduzetnike koji razmišljaju da li da ostanu paušalci ili da pređu u sistem vođenja knjiga, ova tema je posebno važna. Ako vam je potreban širi pregled razlika između ta dva modela, pogledajte i tekst paušalac ili DOO, jer odluka o obliku poslovanja često određuje i kasnije poreske obaveze.

Šta preduzetnici treba da urade odmah

Ako tek otvarate preduzetničku radnju i planirate isplatu lične zarade, prvo proverite da li je ovaj model prijavljen pri registraciji u APR-u. Zatim odmah pripremite podatke za PPDG-1S, procenite prihode i rashode do kraja godine i po potrebi uključite knjigovođu u proračun. Posebno obratite pažnju na prvi rok od 15 dana od početka poslovanja.

Ako ste već u poslu i poslovanje vam raste, pratite da li i dalje ostajete u režimu koji ste izabrali. Prelazak sa paušala na knjige, kao i odluka o ličnoj zaradi, nisu formalnosti koje se rešavaju usput. To su odluke koje određuju koliko novca odlazi državi, koliko ostaje firmi i koliko prostora imate za nova ulaganja, marketing ili zapošljavanje.

Za male biznise u Srbiji najvažnije je da ove obaveze ne dožive kao puku administraciju, već kao deo svakodnevnog upravljanja likvidnošću. Ko ranije isplanira poreze, manje će se iznenaditi kada dođe vreme za uplatu i lakše će donositi odluke o cenama, troškovima i rastu.