Prodaješ oglasni prostor na svom portalu? Zašto to nije reklamna agencija

Ako vodiš sopstveni veb portal i na njemu prodaješ oglasni prostor, prava šifra je 63.12 Veb portali i ona može paušalno. To nije reklamna agencija (73.11) ni medijsko predstavljanje (73.12), jer te dve šifre pokrivaju rad za tuđe oglašivače i tuđe medije. Paušal pada tek kad pređeš u posredovanje.

Pitanje nam najčešće dolazi od ljudi koji već imaju sajt sa sadržajem i hoće da zarade od njega. Zvuči kao sitnica, ali nije: od toga kako nazoveš svoj posao zavisi da li plaćaš fiksnih 33.110 dinara mesečno ili vodiš knjige i plaćaš porez na stvarnu zaradu.

Šifre koje dolaze u obzir

Iznosi su okvirne mesečne dažbine za novoosnovanog paušalca u Beogradu, iz naše baze koeficijenata. Tačan iznos piše u rešenju Poreske uprave.

Kod 63.12 i 63.11 osnovica je republički prosek zarade, pa iznos ne zavisi od opštine u kojoj si registrovan. Kod 58.13 i 58.14 osnovica je prosek opštine ili grada, pa se iznos menja od mesta do mesta. Proveri svoj slučaj u paušal kalkulatoru sa unapred izabranom šifrom 63.12.

Zašto prodaja sopstvenog oglasnog prostora nije 73.11 ni 73.12

Odgovor stoji u samom opisu šifre 73.12 u Klasifikaciji delatnosti. Ta šifra pokriva medijsko predstavljanje, odnosno prodaju i preprodaju prostora i vremena u medijima, ali izričito ne obuhvata direktnu prodaju reklamnog prostora od strane vlasnika medija, gde se kao primer navode izdavači, televizije i portali. Ako prodaješ banere na sajtu koji je tvoj, ti si vlasnik medija, a ne predstavnik tuđeg medija.

Šifra 73.11 je još dalje od tvog slučaja. Ona pokriva agencije koje pružaju kompletnu uslugu: planiranje kampanje, kreativna rešenja, produkciju reklamnog materijala i njegovo objavljivanje u medijima. To je posao koji radiš za klijenta i za njegov proizvod. Prodaja prostora na svom portalu nije kreiranje reklame nego plod vođenja portala.

Opis šifre 63.12 to i pokriva. Ona obuhvata rad na veb sajtovima koji deluju kao portali na internetu, uključujući medijske sajtove sa periodično ažuriranim sadržajem. Prihod od oglasa je način na koji se takav portal finansira.

Zašto je razlika toliko važna: po članu 40 stav 2 tačka 1 Zakona o porezu na dohodak građana, pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku koji obavlja delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta. Uz to, Prilog 1 Uredbe o paušalnom oporezivanju uopšte ne propisuje koeficijent za 73.11 i 73.12, pa se za njih paušal ni ne može obračunati. Ako na tim šiframa završiš, ideš na knjige.

Šta smeš da naplaćuješ kao paušalac na 63.12

U okviru vođenja svog portala bez problema stoje:

• oglasni prostor na sajtu: baneri, sponzorisane pozicije, isticanje u direktorijumu;
• pretplata na premium sadržaj ili pristup bazi podataka koju sam održavaš;
• naplata za listiranje u tvom katalogu ili imeniku firmi;
• provizija iz afilijacijskih programa za preporuke sa tvog portala.

Ovo ruši paušal ili traži drugu šifru:

• Izrada reklame za klijenta, dizajn kampanje, vođenje tuđih oglasa na Meti ili Google Ads. To je 73.11 i zabranjena oblast za paušal.
• Prodaja oglasnog prostora na tuđim sajtovima za proviziju. To je 73.12, takođe bez paušala.
• Trgovina na malo ili na veliko preko sajta. Po članu 40 stav 2 tačka 2 istog zakona, trgovina je zabranjena oblast za paušal. Ako uz portal prodaješ i robu, to je druga priča i druga šifra.
• Posredovanje u prometu nekretnina. O tome posebno u nastavku.

Dva brojčana limita važe bez obzira na šifru: paušal ne možeš da imaš ako ti je ukupan promet u prethodnoj godini bio veći od 6.000.000 dinara, ni ako si upisan u registar obveznika PDV.

Nekretnine: gde tačno pada paušal

Ovo je najtanja granica u celoj priči i najčešći razlog zbog kog portali sa oglasima za stanove upadnu u problem. Član 40 stav 2 tačka 2 Zakona o porezu na dohodak građana isključuje iz paušala poslovanje nekretninama. U Prilogu 1 Uredbe nema ni 68.31 ni 68.20, pa za njih koeficijent ne postoji.

Ali oglašavanje nekretnina na svom portalu nije poslovanje nekretninama. Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti u članu 3 definiše posredovanje kao poslove pronalaženja radi dovođenja u vezu nalogodavca sa drugom ugovornom stranom, uz naknadu. Ako samo prodaješ prostor za isticanje projekta ili stana, a kupca i prodavca ne spajaš i proviziju od transakcije ne naplaćuješ, nisi posrednik.

Granica puca na konkretnoj radnji. Čim počneš da naplaćuješ za dovođenje kupca, da vodiš obilaske ili da uzimaš procenat od prodaje, to je posredovanje i tada važe potpuno drugačija pravila:

• upis u Registar posrednika kod ministarstva nadležnog za trgovinu, po članovima 4 do 6; neupisanom licu je posredovanje zabranjeno (član 12 stav 1);
• bar jedno lice sa položenim stručnim ispitom (članovi 5 i 11);
• važeće osiguranje od profesionalne odgovornosti, najmanje 15.000 evra po slučaju i 45.000 evra godišnje, u dinarskoj protivvrednosti (član 13);
• poslovni prostor koji ispunjava minimalne tehničke uslove i funkcionalno je odvojen od stambenog (član 14).

Praktičan savet za portal: ne predstavljaj se kao agencija, ne koristi reč posredovanje u ponudi i ne naplaćuj ništa što je vezano za ishod transakcije. Zakon u članu 18 stav 2 propisuje i zabranu oglašavanja nekretnine za koju ne postoji ugovor o posredovanju, pa je bezbednije da oglas objavljuje onaj ko ima pravo da ga postavi, a da tvoj portal ostane platforma sa jasnim uslovima korišćenja.

Mediji, registracija i fiskalna kasa

Dva pitanja koja uvek idu uz ovaj slučaj, a nemaju isti odgovor.

Da li portal mora u Registar medija? Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 35 stav 2 medijem smatra i samostalna elektronska izdanja, odnosno uređivački oblikovane internet stranice. U članu 37 stav 2 kaže da veb prezentacije, blogovi i slične elektronske publikacije nisu mediji, osim ako nisu registrovane u Registru medija. Registar vodi Agencija za privredne registre (član 45). Zakon ne propisuje kaznu za neupis, ali član 52 propisuje posledice: izdavaču čiji medij nije upisan ne mogu se sufinansirati projekti ni dodeljivati državna pomoć, a javni organi i javna preduzeća ne mogu da se oglašavaju u takvom mediju. Ako planiraš da ti oglašivači budu i gradske uprave ili javna preduzeća, upis je uslov za posao, a ne formalnost.

Treba li fiskalna kasa? Šifra 63.12 nije na listi delatnosti koje su Uredbom izuzete od evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Praktično: oglasni prostor koji prodaješ firmama i preduzetnicima fakturišeš, to nije promet na malo i kasa ti za to ne treba. Ako uvedeš pretplatu koju plaćaju fizička lica, to je promet na malo i tu obaveza fiskalizacije postoji.

Najčešće zablude

„Pošto naplaćujem reklame, moram da imam šifru za reklamiranje.“ Ne. Šifra opisuje tvoj posao, a ne izvor prihoda. Novine koje žive od oglasa nisu reklamna agencija.

„Promeniću šifru u APR-u i problem je rešen.“ Šifra u APR-u nije štit. Poreska uprava gleda delatnost koju stvarno obavljaš. Portal registrovan na 63.12 koji u praksi vodi tuđe kampanje i dalje je u zabranjenoj oblasti.

„Jedna faktura za nešto drugo ne može da mi naškodi.“ Može, ako to drugo spada u zabranjenu oblast. Zato svaku uslugu izvan portala prvo proveri pre nego što je izdaš, a ne posle.

„Paušal je uvek jeftiniji.“ Nije uvek. Ako imaš velike troškove ili tek pokrećeš portal sa malim prihodom, isplati se da uporediš varijante. Za to imamo poseban alat na sajtu.

„Šifra 63.12 nestaje, pa je nema smisla uzimati.“ Šifra prestaje da postoji 1. januara 2027, kada se deli na 60.39 Ostale delatnosti distribucije sadržaja i 63.91 Delatnosti portala za pretragu veba. APR dodeljuje novu šifru automatski i besplatno, a imaš 30 dana da izabereš drugu ako dodeljena ne odgovara poslu. Do izmene Priloga 1 Uredbe važi koeficijent stare šifre. Detalje smo razložili u tekstu o novim IT šiframa od 2027. godine.

Šta da izabereš

Kratko, po situacijama:

• Portal sa sadržajem i baneri, bez rada za klijente: šifra 63.12 Veb portali, paušal je moguć.
• Direktorijum firmi ili projekata sa naplatom isticanja: i dalje 63.12, uz uslov da ne ulaziš u posredovanje.
• Uređivački portal koji je po suštini onlajn novina ili časopis: razmotri 58.13 ili 58.14, ali znaj da je osnovica opštinska i da je iznos obično veći.
• Uz portal radiš i kampanje za klijente: to je 73.11 i paušal otpada. Pogledaj koje šifre dolaze u obzir na stranici za izbor šifre delatnosti za marketing agenciju i računaj sa vođenjem knjiga.
• Nameravaš da budeš i posrednik za nekretnine: planiraj 68.31, knjige, upis u Registar posrednika, stručni ispit i osiguranje. Paušal tu ne postoji.

Ako si u zoni gde sam nisi siguran na koju stranu tvoj posao pada, zapiši u jednoj rečenici šta tačno naplaćuješ i kome, pa to pokaži knjigovođi pre registracije. Rešenje o paušalu se dobija na osnovu prijavljene delatnosti, a gubi na osnovu stvarne.

Izvori

• Zakon o porezu na dohodak građana, član 40 stav 2 i stav 3
• Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, Prilog 1 i član 4 (zadnja izmena Sl. glasnik RS 115/2025)
• Uredba o klasifikaciji delatnosti, opisi grupa 63.12, 73.11 i 73.12
• Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, članovi 3, 4 do 6, 11, 12, 13, 14 i 18
• Zakon o javnom informisanju i medijima, članovi 35, 37, 45 i 52
• Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, članovi 2, 3 i 4