PDV kontrole u Srbiji od 2027: šta će najviše privlačiti pažnju Poreske uprave

Od 1. januara 2027. godine PDV obveznici u Srbiji ulaze u novu fazu kontrole poslovanja. Ne radi se samo o još jednoj tehničkoj izmeni u Sistemu elektronskih faktura, već o promeni koja će Poreskoj upravi omogućiti mnogo lakše upoređivanje podataka iz različitih evidencija. Za preduzetnike, paušalce koji su ušli u sistem PDV-a, kao i za mala preduzeća koja redovno rade sa dobavljačima, kupcima i carinom, to znači jedno: svaka neusklađenost će se videti brže nego do sada.

Suština ovih promena nije da će svaki nesklad odmah značiti kontrolu, ali će povećati verovatnoću da se poreski organi zainteresuju za odstupanja koja ranije možda nisu bila tako uočljiva. U praksi, to znači da knjigovodstvo, interne evidencije i dokumentacija moraju da budu uredniji nego ranije, jer digitalni sistem neće zameniti odgovornost obveznika.

Šta se menja od 2027. godine

Prema najavljenim izmenama, Srbija će od početka 2027. proširiti upotrebu SEF-a i povezati ga sa dodatnim podacima koji su važni za obračun PDV-a. Jedna od najvećih novina biće preliminarna PDV prijava, koja će se formirati na osnovu podataka iz sistema. To znači da država želi da unapred popuni deo prijave i da omogući lakšu obradu podataka, ali konačna odgovornost i dalje ostaje na obvezniku.

Za firmu to u praksi znači da više neće biti dovoljno da se podaci samo “pošalju” na vreme. Moraće da se proveri da li ono što je evidentirano u poslovnim knjigama, na elektronskim fakturama i u poreskoj prijavi zaista odgovara stvarnom stanju. Ako postoji razlika, obveznik će morati da objasni zašto je do nje došlo.

Ova logika posebno pogađa preduzeća koja imaju veći obim transakcija, više filijala, rad sa robom koja prolazi kroz carinu ili česte korekcije faktura. Što je poslovanje složenije, to je veći rizik da se neka stavka ne poklopi u svim evidencijama.

Zašto je usaglašavanje podataka postalo ključno

Kako se uvodi više strukturiranih elektronskih podataka, raste i mogućnost da sistem automatski prepozna razlike između evidencija. To ne znači da je svaka razlika greška ili prekršaj, ali znači da će odstupanja lakše dospeti pred poreske organe. Zato će firme morati da rade ozbiljnije usaglašavanje faktura, prijava i knjigovodstvenih podataka.

Jedan od najčešćih izvora problema biće situacija kada dobavljač izda elektronsku fakturu i iskaže PDV, a kupac tu istu transakciju ne evidentira na isti način. Razlog može biti jednostavan, poput kašnjenja u knjiženju, ali može biti i ozbiljniji, ako postoji neslaganje oko samog poreskog tretmana. Upravo zato će biti važno da se razlikuje formalna razlika od stvarne nepravilnosti.

Za preduzetnike i male firme ovo je signal da treba da uvedu redovne interne provere. Ako se računi i prijave ne usklađuju tokom meseca, problem će se često pojaviti tek na kraju obračunskog perioda, kada je ispravka teža i kada je objašnjavanje Poreskoj upravi znatno neprijatnije.

Carinski podaci ulaze u širu poresku sliku

Još jedan važan segment odnosi se na povezivanje carinskih podataka sa elektronskim evidencijama. Od 1. januara 2027. počinje primena liste carinskih deklaracija za uvoz, dok je za izvoz to predviđeno od 1. jula 2027. godine. Ovo je posebno važno za firme koje uvoze robu, trguju sa inostranstvom ili imaju lanac nabavke koji zavisi od carinskih postupaka.

Za takve obveznike to znači dodatnu potrebu da kontrolišu količine, vrednosti i datume prometa. Ako podaci iz carinske deklaracije i poslovne dokumentacije nisu isti, to neće automatski značiti da postoji nepravilnost. Ali će morati da postoji jasan trag u dokumentaciji koji objašnjava zašto je do razlike došlo.

Uvoznik ili distributer koji radi sa velikim brojem pošiljki treba već sada da razmišlja o tome kako se podaci prenose između špeditera, knjigovodstva i internog sistema. Ako se to ne uskladi, najviše rizikuje firma koja na papiru izgleda uredno, ali u evidencijama ima neslaganja koja se lako uočavaju.

Posebna pažnja na nabavke od poljoprivrednika

Izmene će pogoditi i one koji kupuju poljoprivredne i šumske proizvode, kao i poljoprivredne usluge od lica koja nisu u sistemu PDV-a. Za ove nabavke uvodi se zbirno elektronsko evidentiranje, a primena je planirana od 1. jula 2027. godine.

To je bitno za firme koje rade sa većim brojem takvih dobavljača, jer će morati da obezbede uredne i potpune podatke o svakoj nabavci. U praksi, ovakve promene najviše opterećuju one koji posluju sezonski, rade sa više manjih proizvođača ili imaju veliki broj ulaznih računa i otkupnih dokumenata. Ako evidencija nije potpuna, sistem će lakše pokazati odstupanje.

Za preduzetnike koji se bave preradom, trgovinom ili otkupom, sada je pravo vreme da provere interne procedure i dogovore sa knjigovodstvom. Greške koje se danas relativno lako koriguju, od 2027. mogu postati vidljivije i administrativno skuplje.

Šta će najverovatnije privlačiti pažnju Poreske uprave

Najviše pažnje, prema logici novih pravila, dobiće nekoliko tipičnih situacija. Prva su neusaglašene elektronske fakture između dobavljača i kupca. Druga su razlike između carinskih podataka i poslovnih knjiga. Treća su kašnjenja u elektronskom evidentiranju PDV-a, čak i kada sama transakcija nije sporna. Četvrta su veća odstupanja između preliminarne i konačne PDV prijave.

To ne znači da će svako odstupanje odmah voditi u kaznu, ali znači da će obveznik morati da ima dokumentovano objašnjenje. Ako je ispravka nastala zbog naknadno utvrđenih činjenica, drugačijeg poreskog tretmana ili transakcije koja nije obuhvaćena podacima sistema, to mora da bude jasno potkrepljeno papirima i evidencijama.

Upravo tu mala firma najčešće gubi vreme: ne u samoj obavezi, već u naknadnom skupljanju dokaza. Zato je praktično rešenje da se dokumentacija sređuje odmah, a ne tek kada stigne pitanje iz poreske kontrole.

Digitalizacija pomaže, ali ne rešava sve

Elektronski sistemi mogu da ubrzaju obradu podataka i smanje prostor za greške, ali ne mogu da zamene stručnu procenu. SEF može da objedini informacije, ali i dalje ne zna sam da li je neka transakcija pravilno poreski tretirana u konkretnim okolnostima. Zato će računovođe i poreski savetnici ostati ključni, samo sa većom odgovornošću za proveru podataka.

Važno je i to da tehnički problemi, poput zastoja sistema, sporosti servera ili problema sa sinhronizacijom softvera, mogu stvoriti realan problem za obveznika. Ako firma pokuša da ispuni obavezu, ali sistem ne radi kako treba, biće važno da postoji dokaz da je pokušaj učinjen na vreme. U ovakvim situacijama presudna je dobra interna dokumentacija.

Za preduzetnike to znači da ne treba da čekaju poslednji dan za unos i slanje podataka. Što je više posla ostavljeno za kraj roka, veći je rizik od tehničkog zastoja, propusta i naknadnih objašnjenja.

Šta preduzetnici i male firme treba sada da urade

Prvi korak je da se proveri koliko su postojeće evidencije usklađene između knjigovodstva, SEF-a i fiskalizacije. Drugi korak je da se utvrdi ko u firmi odgovara za proveru ulaznih i izlaznih faktura. Treći je da se sa knjigovođom dogovori procedura za pravovremeno prijavljivanje grešaka i korekcija.

Za firme koje rade sa uvozom, izvozom ili velikim brojem nabavki posebno je važno da dokumentacija bude centralizovana. Za one koji posluju jednostavnije, ključ je u disciplini: faktura, prijava i knjigovodstveni zapis moraju da se poklapaju, bez oslanjanja na pretpostavku da će sistem sam sve srediti.

Zaključak je jednostavan: od 2027. godine poreska kontrola u Srbiji biće više zasnovana na poređenju podataka nego na ručnom traženju nepravilnosti. To je dobra vest za uredne firme, ali i upozorenje za one koje dokumentaciju vode stihijski. Ako želite da izbegnete dodatna obrazloženja i potencijalne probleme, sada je trenutak da sredite procedure, proverite softver i uskladite rad sa knjigovodstvom. Za dodatni pregled praksi koje se već sada odražavaju na obveznike, korisno je pogledati i tekstove o paušalu 2027 i o uslovima zaduživanja za firme.