Pregovori o minimalcu bez dogovora: šta poslodavci i sindikati očekuju od naredne odluke
Pregovori o minimalnoj zaradi ponovo su pokazali koliko je ovo osetljiva tema za privredu. Sa jedne strane su poslodavci, koji traže predvidiv rast troškova rada i veću zaštitu kroz povećanje neoporezivog dela zarade. Sa druge strane su sindikati, koji smatraju da predloženi rast nije dovoljan i insistiraju na većem povećanju minimalca, uz cilj da on tokom 2027. godine dostigne 650 evra.
Prema informacijama sa drugog sastanka Socijalno-ekonomskog saveta, još nije postignut konačan dogovor o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu. Vlada je predložila povećanje od 9,2 odsto, što bi značilo da bi minimalna zarada od januara 2027. godine bila oko 405 dinara po satu, odnosno oko 70.470 dinara mesečno. To je približno 600 evra, ali još uvek ispod nivoa koji sindikati traže.
Zašto je ovo važno za preduzetnike i mala preduzeća
Za vlasnike firmi ovo nije samo pregovaračka tema između Vlade, sindikata i poslodavaca. Svako pomeranje minimalne zarade direktno ulazi u kalkulaciju troškova rada, posebno kod firmi koje zapošljavaju veliki broj radnika na nižim platnim razredima. Ako vam je poslovni model oslonjen na rad intenzivne poslove, čak i umeren rast minimalca može značiti pritisak na maržu, potrebu za korekcijom cena ili reorganizaciju smena i procesa.
Posebno je važan deo o neoporezivom delu zarade. Poslodavci traže da i taj iznos raste istim tempom kao minimalna cena rada, jer se na taj način ublažava udar na neto i bruto trošak zarade. U praksi to znači da država kroz poreski deo može delimično amortizovati povećanje plata, što je naročito bitno za male firme koje nemaju veliki prostor da odmah podignu prodajne cene.
Šta se trenutno pregovara i šta još nije rešeno
Poslodavci su, prema navodima iz pregovora, načelno spremni da prihvate Vladin predlog, ali uz uslov da se paralelno poveća i neoporezivi deo zarade. Unija poslodavaca je ranije zagovarala nešto niži rast, oko 7,5 do 8 odsto, ali je procenjeno da dodatno insistiranje na tom nivou nema mnogo smisla jer je razlika prema Vladinom predlogu relativno mala.
Sindikati, međutim, ne odustaju od svog stava da minimalna zarada mora brže da raste. Njihov zahtev da minimalac do kraja 2027. dostigne 650 evra pokazuje da će razgovori i dalje biti napeti, a ishod će zavisiti od procena o inflaciji i rastu bruto domaćeg proizvoda. To je važan signal za preduzetnike: konačna odluka još nije zaključena i poslovno planiranje za narednu godinu treba raditi sa rezervom, a ne sa pretpostavkom da je sve već dogovoreno.
Kako ovo praktično pogađa poslovanje
Ako vodite firmu sa zaposlenima koji su na minimalcu ili blizu minimalne zarade, već sada je razumno da napravite nekoliko scenarija. Prvi je računski: koliko bi vam bruto trošak rada porastao ako se primeni Vladin predlog. Drugi je operativni: da li imate prostor da deo tog troška apsorbujete kroz veću produktivnost, bolju organizaciju ili manji broj prekovremenih sati. Treći je tržišni: da li će i vaša konkurencija biti prinuđena da podigne cene, što može otvoriti prostor da i vi uradite isto bez gubitka kupaca.
Za preduzetnike koji rade u maloprodaji, uslugama, ugostiteljstvu, proizvodnji ili logistici, ovakve odluke najčešće znače da se trošak rada preliva na cenu krajnjeg proizvoda ili usluge. Ako imate ugovore sa fiksnim cenama, problem je veći jer nema automatskog prenošenja troška na kupca. Zato je važno da se na vreme proveri koliko su marže elastične i da li postoje stavke u poslovanju koje mogu da se racionalizuju pre nego što novi obračun zarada stupi na snagu.
Šta bi preduzetnici trebalo da urade već sada
- proverite koliko zaposlenih prima minimalnu zaradu ili je blizu tog nivoa;
- izračunajte kako bi rast od 9,2 odsto uticao na mesečni trošak plata;
- preispitajte da li su vam cene usluga i robe dovoljno fleksibilne za buduće korekcije;
- pratite konačan ishod SES-a, jer će on odrediti zvanični okvir za narednu godinu;
- ako planirate zapošljavanje, uračunajte veći trošak rada u budžet još pre zaključenja ugovora.
Ovo je i dobar trenutak da vlasnici firmi pogledaju širu sliku, a ne samo minimalac kao izolovanu stavku. Rast zarada, inflacija i poresko opterećenje međusobno su povezani, pa odluka o minimalnoj zaradi često utiče i na potražnju, i na cenu rada, i na uslove finansiranja. U tom smislu, tema minimalca nije samo socijalno pitanje, već i direktan signal za tržišno planiranje.
Za mala i srednja preduzeća najvažnije je da ne čekaju poslednji trenutak. Čak i kada konačna odluka bude doneta, prostor za prilagođavanje će biti ograničen. Ko unapred napravi kalkulacije i spremi korake za korekciju troškova, biće u boljoj poziciji od onih koji promene dočekaju nespremni. Ako vas zanima i širi okvir plata, troškova i ekonomskog pritiska na poslovanje, pogledajte i tekst o referentnoj kamatnoj stopi NBS i naš vodič sa savetima za preduzetnike.
U narednim danima biće ključno da se vidi da li će se pregovori završiti kompromisom ili će država prelomiti odluku bez punog konsenzusa. Za preduzetnike je poruka jasna: trošak rada vrlo verovatno ide naviše, a posao je da se na to pripremite pre nego što nova cena rada postane obaveza u obračunu plata.
