Grejanje u Srbiji poskupljuje u 7 toplana, a odluke još čekaju odobrenje lokalnih vlasti

Za preduzetnike i male firme u Srbiji svaka promena troška grejanja odmah ulazi u računicu poslovanja, posebno ako poslujete u poslovnom prostoru koji je priključen na daljinsko grejanje. Iako je deo toplana u zemlji tražio više cene, za sada nijedan zahtev nije odobren, što znači da se konačan iznos na računima još ne menja dok lokalne samouprave ne daju zeleno svetlo.

Prema dostupnim informacijama, od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahtev za poskupljenje grejanja. To samo po sebi ne znači da će svi ti zahtevi biti prihvaćeni, jer u praksi o cenama odlučuju gradovi i opštine, odnosno organi lokalne vlasti koji odobravaju cenovnike za svoju teritoriju. Upravo zato ovakve vesti nisu samo komunalna tema, već i signal za sve koji imaju kancelarije, lokale, radionice ili magacine sa sopstvenim troškovima grejanja.

U Kruševcu, gde je direktor JKP „Kruševac“ Milutin Tasić poručio da se cene grejanja ove godine neće povećavati, pripreme za grejnu sezonu ulaze u završnu fazu. Tasić je naveo da će funkcionalna proba početi krajem nedelje i da je obezbeđen ugalj, mazut i sve što je potrebno za rad sistema. To je važna poruka za korisnike, jer bez uredno obezbeđenih energenata i probnog rada nema ni stabilnog početka grejne sezone.

Ni u Majdanpeku, prema rečima direktora Đorđa Roškića, zasad nema najave promene cena. On je objasnio da je drvna sečka, koja se koristi kao energent, poskupela za 10 odsto, ali da toplana neće menjati tarife jer pomoć stiže kroz subvencije lokalne samouprave. Za preduzetnike je ovo dobar primer kako se trošak energije ponekad ne prelama odmah na korisnike, ali i kako zavisnost od lokalnih subvencija može da utiče na stabilnost budućih računa.

U Beogradu je priča drugačija i posebno je važna za firme koje rade u glavnom gradu. Beogradske elektrane su 25. avgusta tražile odobrenje za nove cene toplotne energije za grejnu sezonu od 1. oktobra. Prema predlogu, varijabilni deo za stambeni i poslovni prostor bio bi niži za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo za snagu bio viši za 18,02 odsto. Kada se sve sabere, ukupno opterećenje za stanove i poslovni prostor, bez PDV-a, trebalo bi da poraste oko 9,44 odsto za stambeni prostor i 9,51 odsto za poslovni prostor.

Za mala preduzeća je upravo taj odnos fiksnog i varijabilnog dela ključan. Mnogi vlasnici lokala i kancelarija gledaju samo konačan račun, ali je važno znati da se cena grejanja često sastoji iz više stavki. Fiksni deo plaća se bez obzira na potrošnju, pa i onda kada je prostor manje korišćen, dok varijabilni deo zavisi od utroška. Ako vodite firmu sa sezonskim prometom ili radite u prostoru koji nije stalno pun kapaciteta, ovakva promena može da ima veći efekat nego što izgleda na prvi pogled.

Za preduzetnike u Srbiji ovo je još jedan podsetnik da troškovi komunalija nisu pasivna stavka, već deo poslovnog rizika koji treba redovno pratiti. U praksi, poskupljenje grejanja najviše pogađa lokale u kojima je grejanje deo zajedničkog sistema, kao i firme koje ne mogu lako da pređu na alternativni izvor energije. Zato je korisno da vlasnici poslovnih prostora unapred proveravaju ugovore, obračunske modele i način na koji toplana formira račun, kako ne bi dočekali sezonu sa neplaniranim rastom troškova.

Drugi važan aspekt je planiranje likvidnosti. Ako vodite knjige, trošak grejanja može da utiče na mesečne obaveze, posebno u periodima slabijeg prometa. Ako ste paušalac, iako nemate klasičan obračun rashoda kroz poslovne knjige kao DOO ili preduzetnik koji vodi knjige, veći komunalni trošak i dalje udara na ukupnu isplativost prostora u kome radite. Zato je pametno da se unapred uračuna mogući rast režija u cene usluga, zakup poslovnog prostora ili godišnji plan troškova.

Ova tema je i dobar podsetnik da lokalne odluke često imaju direktniji efekat na mala preduzeća nego velike ekonomske vesti. Dok se na državnom nivou razgovara o inflaciji, energentima i budžetu, preduzetnik najčešće vidi samo to da li je račun veći ili manji. Zato vredi pratiti i odluke gradova i opština, jer upravo one određuju koliko će poslovanje koštati u praksi.

Ako želite da bolje upravljate ovim vrstama izdataka, korisno je da redovno pratite i širi pregled obaveza i troškova za firme, kao što su saveti za preduzetnike, kao i teme koje utiču na cenu energije i poslovanja, poput teksta o troškovima finansiranja. Kada se spoje komunalni troškovi, finansiranje i kretanje cena, lakše je napraviti realnu računicu za naredne mesece.

Zaključak je jednostavan: iako sedam toplana u Srbiji traži skuplje grejanje, konačna odluka još nije doneta svuda, pa preduzetnici trenutno treba da prate lokalne odluke i da na vreme ukalkulišu moguće povećanje troškova u svoje planove. Za firme koje rade u poslovnim prostorima na daljinskom grejanju, ovo može biti važna stavka u budžetu za narednu sezonu.