AI ne briše sva radna mesta: Evropa i dalje najviše traži ljude koji znaju da rade

Dok se o veštačkoj inteligenciji najčešće govori kroz strah da će zameniti ljude, evropsko tržište rada pokazuje daleko praktičniju poruku: posao neće nestati, ali će se još više ceniti veštine koje održavaju privredu u pogonu. Za preduzetnike je to važna vest, jer otkriva u kom smeru idu i plate, i konkurencija za kadrove, i pritisak na troškove poslovanja.

Prema analizi zasnovanoj na podacima Eurostata i mreže EURES, poslodavci širom Evrope su tokom perioda od aprila 2025. do marta 2026. objavili više od 10 miliona slobodnih radnih mesta. To ne govori samo o velikoj potražnji za radnicima, već i o ozbiljnom neskladu između onoga što kompanijama treba i onoga što tržište trenutno može da ponudi. Drugim rečima, problem više nije samo zapošljavanje, već pronalaženje ljudi koji zaista mogu da obave posao.

Najtraženiji nisu samo IT stručnjaci

Na prvom mestu po tražnji nalaze se tehnički radnici, sa više od 731.000 otvorenih pozicija. Odmah iza njih su administrativni i kancelarijski stručnjaci, zatim radnici u metalnoj i mašinskoj industriji, operateri mašina i postrojenja, kao i vozači i zaposleni u transportu.

Za vlasnike firmi to je vrlo jasna poruka: evropska ekonomija i dalje zavisi od ljudi koji proizvode, održavaju, prevoze i organizuju svakodnevni rad. AI i digitalne tehnologije jesu važni, ali ne rešavaju manjak majstora, logističara, vozača, dispečera, administracije i operativnih timova. U praksi, to znači da će poslodavci koji mogu da obezbede stabilne uslove rada, obuku i jasnu organizaciju imati prednost u borbi za ljude.

Tek na šestom mestu su ICT stručnjaci, iako se o njima najviše govori u javnosti. To je važan signal i za srpski biznis: ako razmišljate o zapošljavanju ili širenju u regionu, nemojte planirati samo IT kadar. Velika konkurencija vodi se i za proizvodne, skladišne, transportne i administrativne profile, a upravo oni često odlučuju da li firma može da isporuči ono što je prodala.

Evropa se oslanja na različite sektore, zavisno od zemlje

Raspodela traženih zanimanja nije ista u svim državama. Nemačka, Francuska, Austrija, Češka i Rumunija najviše traže tehničke radnike. Finska posebno iskazuje potrebu za ICT stručnjacima, dok su zdravstveni radnici najtraženiji u Švedskoj, Švajcarskoj, Norveškoj i Lihtenštajnu. Nastavnici su posebno traženi u Poljskoj, Bugarskoj i Estoniji.

U sektoru usluga i turizma, koji su važni i za manje privrede, najveća potreba postoji u Španiji, Portugalu, Malti, Danskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i na Islandu. To pokazuje da tržište ne traži samo visoko specijalizovane eksperte, već i radnike koji nose osnovne funkcije ekonomije. Za male firme to znači da je konkurencija za kadrove široka i da se ne vodi samo sa domaćim poslodavcima, već i sa kompanijama iz drugih zemalja koje nude isti tip posla.

Ako vas zanima širi poslovni kontekst, slične signale o pritisku na poslovanje možete videti i kroz teme kao što su rast BDP-a i tržište za biznis ili AI i povratak ljudske autentičnosti.

Južna Evropa beleži rast, ali neke ekonomije i dalje gube radnike

Najveći rast broja zaposlenih u apsolutnim brojkama zabeležila je Španija, sa oko 430.000 novih zaposlenih u godinu dana. Zatim slede Portugalija, Grčka, Hrvatska i Kipar. Ukupno, te zemlje su dodale oko 574.000 zaposlenih.

Istovremeno, neke ekonomije beleže pad zaposlenosti. Najveći pad ima Turska, dok su smanjenje broja zaposlenih zabeležile i Nemačka, Italija i Slovačka. Ovo je važna slika za svakog preduzetnika koji prati regionalno tržište: rast ne izgleda isto svuda, a dostupnost radne snage zavisi od demografije, migracija, strukture privrede i brzine privrednog oporavka.

Za srpske firme koje razmišljaju o izvozu, širenju poslovanja ili angažovanju radnika iz regiona, ovakvi podaci su više od statistike. Oni pomažu da procenite gde će kadrovi biti dostupniji, gde će biti skuplji i gde će konkurencija za ljude biti najjača. To posebno važi za kompanije u logistici, proizvodnji, ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, gde nedostatak radnika brzo postaje operativni problem.

Mala tržišta rastu brzo, ali i dalje zavise od uvoza radne snage

Kada se gleda procentualni rast zaposlenosti, na vrhu su Kipar i Malta. Ta tržišta rastu brzo, ali se u velikoj meri oslanjaju na strane radnike i sektore kao što su turizam, transport i usluge. S druge strane, među zemljama sa padom zaposlenosti našle su se i Srbija, Slovenija, Mađarska i Turska.

Za preduzetnike u Srbiji to je signal koji ne treba ignorisati. Ako domaće tržište ne nudi dovoljno ljudi, dve stvari postaju ključne: zadržavanje postojećih radnika i pametnije planiranje širenja. To znači više ulaganja u obuku, bolju organizaciju smena, preciznije opise poslova i, gde je moguće, veću fleksibilnost u radu. U suprotnom, firma može imati dobru prodaju, ali bez dovoljno ljudi neće moći da isporuči obećano.

U ovoj temi ima i šire ekonomske pouke za mala i srednja preduzeća: kad god tržište rada postane tesno, oni poslodavci koji rano grade dobar odnos sa zaposlenima dobijaju prednost. To je posebno vidljivo u delatnostima gde je zamena radnika skupa ili spora, kao što su proizvodnja, servisne delatnosti i logistika.

Nedostatak ljudi, a ne poslova, postaje glavni problem

Jedan od najvećih paradoksa današnjeg evropskog tržišta rada jeste to što pojedine zemlje imaju veoma visok nivo zaposlenosti, ali i dalje veliki broj otvorenih pozicija. Holandija je dobar primer: ima jednu od najviših stopa zaposlenosti, ali i ogroman broj oglasa za posao. Slična situacija postoji i u Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji.

Poruka za biznis je jednostavna: tržište ne pati od manjka ideja, već od manjka raspoloživih ljudi sa odgovarajućim znanjem i iskustvom. Zato kompanije sve češće moraju da razmišljaju ne samo o zapošljavanju, već i o unapređenju procesa, automatizaciji rutinskih zadataka i boljem korišćenju postojećeg tima. AI u tom smislu nije zamena za ljude, već alat koji može da rastereti deo posla i poveća produktivnost, ali ne može da reši svaki problem kadrova.

Preduzetnici bi zato trebalo da gledaju na ove trendove kao na upozorenje, ali i kao na priliku. Ako znate da će određeni profili biti deficitarni, ranije pravite bazen kandidata, ulažite u preporuke zaposlenih, pratite regionalno tržište rada i razmišljajte o obukama za ljude koje već imate. U tržištu koje sve više oskudeva u radnoj snazi, brzina reakcije može biti jednako važna kao i cena proizvoda ili usluge.

Evropa ulazi u novu fazu borbe za talente

Evropska unija je već pokrenula i platformu EU Talent Pool, sa ciljem da poveže kompanije sa radnicima iz zemalja van EU. To pokazuje da se manjak radne snage više ne tretira kao prolazni problem, već kao dugoročni izazov za celokupnu ekonomiju.

Za srpske preduzetnike to znači dve stvari. Prvo, domaće tržište rada neće postajati lakše za zapošljavanje, naročito u sektorima gde već postoji manjak ljudi. Drugo, firme koje imaju jasnu strategiju za ljude biće otpornije od onih koje reaguju tek kada im posao već stoji. U vremenu kada se mnogo govori o tehnologiji, konkurentska prednost i dalje često počinje od vrlo stare teme: ko će sutra doći na posao i da li taj čovek zna da uradi ono što firmi treba.

Zaključak je prilično jasan: AI menja prirodu rada, ali ne ukida potrebu za ljudima. Ako vodite firmu, sada je pravi trenutak da preispitate koje pozicije su vam kritične, gde možete da obučite postojeći tim i kako da budete privlačniji poslodavac na tržištu koje sve više gladuje za kvalitetnom radnom snagom.