NLB Organic: 3,5 miliona dinara za pet organskih projekata u Srbiji, rekordnih 113 prijava

Na jubilarnom, 15. NLB Organic konkursu nagrađeno je pet projekata iz organske proizvodnje, a nagradni fond iznosio je 3,5 miliona dinara. Za domaće proizvođače, od paušalaca na gazdinstvu do malih prerađivača, ovo je pre svega podsetnik da se uz dobru ideju i uredno vođen posao može doći do dodatnog kapitala. Zato je vredno pogledati šta je konkurs nagradio i šta iz toga može da nauči svako ko u Srbiji planira da se bavi organskom proizvodnjom.

Šta je tačno nagrađeno

Ovogodišnje izdanje bilo je rekordno: stiglo je 113 prijava. Od pokretanja konkursa pre petnaest godina prijavljeno je više od 960 projekata, a nagrađeno ih je 59. Najviše prijava stiglo je iz stočarstva (43), zatim iz kombinovane biljne proizvodnje i prerade (22) i biljne proizvodnje (18). Bilo je i projekata iz pčelarstva, prerade, turizma i korišćenja održivih izvora energije.

Dve glavne nagrade, po milion dinara, dobili su:

• Sandra Aleksić za projekat „BioHrsk“, proizvodnju domaćih grickalica od organskog povrća;
• Aleksandar Manić za unapređenje organskog uzgoja ovaca i proizvodnje mlečnih proizvoda.

Specijalne nagrade od po 500.000 dinara dobili su Predrag Nikolić u kategoriji mladih poljoprivrednika, za održivu proizvodnju i plasman mesa buše, i Ana Dolovac Šarović u kategoriji žena u organskoj proizvodnji, za smanjenje bacanja hrane kroz sušenje i preradu uz principe cirkularne ekonomije.

Novina je kategorija „Čuvari starih sorti“, u kojoj je bilo 17 prijava. Nagradu od 500.000 dinara dobila je Snežana Čolović, koja organski uzgaja stare sorte jabuka. U saradnji sa udruženjem „Okvir života“ podržava se i upis 21 sorte voća u Registar priznatih sorti Republike Srbije. Tek sa upisom sorta dobija zvanično priznanje i može se koristiti u proizvodnji.

Šta ovo znači za preduzetnike

Nagrađeni projekti nisu samo „dobre priče“. Većina njih spaja primarnu proizvodnju sa preradom ili novim načinom plasmana: grickalice od povrća, sušenje i prerada viškova, mlečni proizvodi, meso lokalne rase. Ta kombinacija je za male proizvođače često jedini način da povećaju zaradu po jedinici proizvoda, jer sirova roba retko donosi dovoljno marže. Ko razmišlja o proširenju posla, ovde može da vidi koji pravci žiri smatra održivim.

Drugi važan signal je kategorija starih sorti. Autohtone i zaboravljene sorte mogu postati tržišna prednost, ali samo ako su formalno priznate i ako se mogu legalno koristiti u proizvodnji. Preduzetnici koji žele da grade proizvod na lokalnom nasleđu treba da računaju na administrativni deo posla, a ne samo na rad na terenu.

Praktični saveti za one koji razmišljaju o prijavi

Ovakvi konkursi se u praksi dobijaju jasnim opisom projekta, a ne lepim rečima. Preduzetnici se u sličnim situacijama najčešće suočavaju sa nekoliko problema:

• Nejasna poslovna logika. Treba da se vidi šta se proizvodi, kome se prodaje i šta će novac promeniti u poslovanju.
• Nesređena dokumentacija. Registracija gazdinstva ili firme, sertifikat za organsku proizvodnju i evidencija prodaje moraju biti u redu pre prijave, a ne tek kad dobijete poziv.
• Nerealni planovi. Iznos od 500.000 ili milion dinara ne pokriva veliku investiciju, pa treba pokazati šta se njime konkretno pokreće.

Ako ste paušalac ili poljoprivrednik koji prerađuje i prodaje, pre prijave proverite sa knjigovođom kako se nagrada tretira poreski i kako utiče na vaš status. Pripremu papira olakšava i uredna evidencija tokom godine, o čemu smo pisali u tekstu o tome šta preduzetnik, a šta knjigovođa priprema za završni račun.

Konkurs nije jedini izvor novca

Privatni konkursi poput ovog su dobrodošao dodatak, ali ne mogu zameniti stalne izvore finansiranja. Uslovi zaduživanja za firme su sve teži, o čemu smo pisali u tekstu o referentnoj kamati i troškovima kredita. Zato ima smisla pratiti i lokalne javne pozive, kao što je raspodela sredstava preduzetnicima u Kragujevcu, i kombinovati više izvora umesto da se sve oslanja na jednu nagradu.

Šta zapamtiti

Rekordnih 113 prijava pokazuje da je konkurencija sve veća, a da organska proizvodnja u Srbiji privlači sve više ljudi, od mladih poljoprivrednika do žena koje pokreću sopstveni posao. Ko želi da se prijavi na sledeće izdanje, treba da počne unapred: da uredi registracije i sertifikate, vodi evidenciju proizvodnje i prodaje i jasno opiše šta nudi što drugi ne nude. Uslove i rokove sledećeg konkursa treba proveravati kod organizatora, jer iz objavljenih informacija oni još nisu poznati.