NALED traži brže procedure za hranu i podršku poljoprivredi u Srbiji 2026
Za preduzetnike u prehrambenoj proizvodnji, preradi i trgovini hranom, poruke koje je NALED uputio povodom Svetskog dana hrane nisu samo opšte priče o poljoprivredi. Suština je jednostavna: ako su proizvodnja, sertifikacija, transport i carinske procedure sporije i skuplje nego što moraju da budu, to se na kraju vidi u ceni, roku isporuke i likvidnosti male firme u Srbiji.
NALED je saopštio da su podrška održivoj proizvodnji i preradi, pojednostavljenje postupaka u trgovini hranom i bolji uslovi za mlade poljoprivrednike ključne mere za otporniji sistem snabdevanja hranom. Organizacija upozorava da su suše, poremećaji u trgovini i visoke cene repromaterijala dodatni teret za proizvođače i prerađivače, dok se gubici tokom proizvodnje, prevoza i skladištenja dalje slivaju na ceo lanac. To nije samo problem velikih sistema: za male pogone, hladnjače, distributere i porodične firme svako kašnjenje ili dodatni trošak brzo pojede maržu.
Zašto je ovo važno za male firme u Srbiji
U praksi, preduzetnici koji rade sa hranom najviše osećaju posledice nestabilnog tržišta kroz nepredvidive nabavke, skuplju ambalažu, veće troškove transporta i veći rizik da roba propadne pre nego što stigne do kupca. Ako je ulazni trošak veći, a prodaja ide sporije zbog administrativnih zastoja, firma mora da vezuje više novca za zalihe i da duže čeka na naplatu. To je posebno osetljivo za male proizvođače mleka, mesa, voća, povrća, pekarske i prerađivačke radionice, kao i za trgovce koji rade sa svežom robom.
NALED zato naglašava da sigurnost snabdevanja hranom ne zavisi samo od prinosa na njivi, već i od stabilnih uslova poslovanja. To znači manje birokratije, jasnije propise i bolju koordinaciju između institucija koje kontrolišu promet hrane. Kada su pravila predvidiva, lakše je planirati proizvodnju, ugovarati isporuke i računati trošak po kilogramu ili po turi robe. Kada toga nema, mali biznis najčešće prvi trpi udar.
Mladi poljoprivrednici kao tema poslovnog opstanka
Jedan od važnih delova ove poruke odnosi se na mlade poljoprivrednike. NALED smatra da oni treba da budu nosioci modernizacije, ali za to im je potreban lakši pristup zemljištu, povoljnije finansiranje i namenski programi za pokretanje posla. To je važno i za preduzetnike koji razmišljaju da prošire poslovanje ka prehrambenom sektoru, jer bez mlađih proizvođača nema kontinuiteta sirovine, ni dugoročnog razvoja prerade.
Za malu firmu u Srbiji, ova tema ima i širi značaj: generacijska obnova u poljoprivredi utiče na dostupnost domaće robe, ali i na stabilnost lokalnih dobavljača. Ako proizvođači odustaju, prerađivači ostaju bez sirovine, a trgovci bez pouzdanog izvora robe. Zato svaka mera koja olakšava ulazak mladih u proizvodnju može dugoročno da smanji zavisnost od skupljeg uvoza i neizvesnih tržišnih skokova.
Šta bi trebalo da promeni država
NALED posebno ističe potrebu za zakonskim okvirom koji bi prepoznao i podstakao regenerativnu poljoprivredu. Reč je o pristupu koji pomaže obnovu plodnosti zemljišta, očuvanje biodiverziteta i efikasnije korišćenje resursa. Za preduzetnike to nije samo ekološka tema, već i pitanje otpornosti: zdravije zemljište i racionalnija upotreba inputa znače manji rizik u uslovima suše i klimatskih promena.
Organizacija takođe traži jaču podršku organskoj proizvodnji i proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom. Tu su važna ulaganja u sertifikaciju, standarde kvaliteta, savremenu opremu i preradne kapacitete. Za male proizvođače u Srbiji to može da znači veći izlazak iz sive zone niskih cena i ulazak u segmente tržišta gde se kvalitet bolje naplaćuje. Međutim, sertifikacija i usklađivanje sa standardima nisu jeftini ni jednostavni, pa je ključna podrška države ili lokalnih fondova.
NALED upozorava i da dodatna investiciona podrška ne bi smela da umanji postojeća direktna davanja poljoprivrednicima. Za mnoge proizvođače ta davanja su osnova likvidnosti i planiranja proizvodnje. Drugim rečima, subvencije nisu samo pomoć, već često i novac koji omogućava da se sezona uopšte zatvori bez blokade računa ili kašnjenja u nabavci repromaterijala.
Najveći praktični problem: granice i papirologija
Jedna od mera koje NALED predlaže odnosi se na spoljnotrgovinske procedure. Kada kamioni čekaju na granicama, rastu troškovi, a za svežu robu raste i rizik od kvarenja. To je posebno važno za firme koje izvoze voće, povrće, meso, mlečne proizvode ili drugu lako kvarljivu hranu. Svaki dodatni sat ili dan zastoja znači veći trošak za prevoz, hlađenje i organizaciju isporuke.
Zato se predlaže digitalizacija carinskih, fitosanitarnih i veterinarskih postupaka, kao i elektronska razmena sertifikata. Ako se takve mere zaista uvedu i usaglase sa institucijama, poslovanje bi za izvoznike hrane moglo da postane znatno manje opterećeno papirologijom. U sličnim procesima, najveća korist je brža obrada dokumentacije i manje grešaka koje nastaju kada se isti podaci više puta unose u različite obrasce i sisteme.
Za preduzetnike to znači praktičnu poruku: ko posluje sa hranom treba da prati promene u carinskim, veterinarskim i fitosanitarnim pravilima, ali i da proveri da li mu interna dokumentacija već sada može da izdrži brži digitalni režim. Dobra evidencija, uredni sertifikati i tačno usklađeni podaci sa dobavljačima postaju poslovna prednost, a ne samo administrativna obaveza.
Tehnologija i znanje kao deo konkurentnosti
NALED posebno pominje i povezivanje naučnoistraživačkih organizacija sa privredom, kao i upotrebu senzorskih i satelitskih podataka za precizno navodnjavanje i đubrenje. To na prvi pogled zvuči kao tema za velike sisteme, ali u Srbiji sve više znači i za manje proizvođače koji pokušavaju da smanje troškove i izgubljene prinose. Bolje skladištenje, preciznije trošenje vode i đubriva i pravovremene informacije o stanju useva mogu da smanje gubitke i povećaju zaradu.
Za preduzetnika koji radi u sektoru hrane, ključna poruka je da konkurentnost više ne zavisi samo od količine, već i od organizacije. Oni koji ulažu u kvalitet, praćenje procesa i bolju logistiku lakše ulaze u trgovinske lance, izvozne aranžmane i ugovore sa većim kupcima. U tome može pomoći i stručno vođenje poslovanja, pa su teme poput izbora knjigovodstvene agencije i praćenja obaveza jednako važne kao i ulaganje u mašine.
Šta preduzetnici treba da urade sada
Ako ste proizvođač, prerađivač ili trgovac hranom, ova vest je dobar podsetnik da preispitate gde vam poslovanje najviše gubi novac: da li na nabavci, skladištenju, transportu, dokumentaciji ili čekanju na sertifikate. U narednom periodu vredi pratiti najave ministarstava, lokalnih samouprava i fondova koji otvaraju programe za poljoprivredu, preradu i modernizaciju kapaciteta. Posebno obratite pažnju na konkurse koji podržavaju investicije, sertifikaciju i opremu, jer upravo tu male firme najlakše dobijaju prostor za rast.
Za preduzetnike u Srbiji najvažnije je da ovakve mere ne posmatraju kao daleku poljoprivrednu temu, već kao signal kuda ide tržište hrane: ka većoj digitalizaciji, strožim standardima i većem značaju održive proizvodnje. Ko se na vreme prilagodi, lakše će držati troškove pod kontrolom i obezbediti stabilnije snabdevanje kupaca.
