EES usporava izvoz iz Srbije: prevoznici i firme plaćaju skuplji transport u 2026

Uvođenje EES sistema na granicama sa šengenskom zonom već pravi ozbiljne probleme srpskim preduzetnicima koji izvoze robu u Evropsku uniju. Ono što je na prvi pogled administrativna promena za graničnu kontrolu, u praksi se pretvara u skuplji transport, duže rokove isporuke i slabiju konkurentnost domaćih firmi na tržištu EU. Za mala i srednja preduzeća u Srbiji to nije samo pitanje logistike, već i pitanje opstanka ugovora, marže i odnosa sa kupcima.

Prema procenama koje se navode u tekstu, pravilo po kojem profesionalni vozači iz Srbije mogu da borave najviše 90 dana u okviru 180 dana dovodi do toga da se dnevno iz saobraćaja izbaci oko 100 domaćih kamiona. Kada se broj raspoloživih vozača smanji, odmah raste cena prevoza, a posledica se ne zaustavlja na transportnim firmama. Veći trošak prevoza na kraju plaća izvoznik, a često i kupac kroz višu cenu proizvoda ili kroz kašnjenje isporuke.

Za preduzetnike i vlasnike malih firmi u Srbiji važno je da razumeju širi efekat ovakvih promena. Ako poslujete sa EU, čak i kada niste direktno prevoznik, EES može da utiče na vaše troškove, rokove i pouzdanost isporuke. U praksi to znači da planiranje izvoza mora da bude pažljivije nego ranije, jer kašnjenje kamiona može da pokvari ugovoreni termin isporuke, ugrozi odnos sa kupcem ili vas natera da tražite skuplje alternativne prevoznike.

Šta se dešava na granici i zašto to poskupljuje posao

Problem nije samo u tome što vozač može da pređe dozvoljeni broj dana boravka. Kada mu istekne prostor za legalan boravak u šengenskoj zoni, on više ne može da nastavi iste ture kao ranije. To odmah smanjuje raspoloživi broj ljudi i vozila u međunarodnom transportu. Ako prevoznik nema slobodnog vozača, roba se vraća na mesto utovara, kamion stoji, a kupac čeka.

U tekstu se navodi da manjak kapaciteta gura cenu prevoza naviše, u pojedinim slučajevima i višestruko. To je posebno problematično za izvoznike sa tankim maržama, koji već rade pod pritiskom cena goriva, putarina, carinskih procedura i obaveznih administrativnih zadržavanja na granici. Kada se na to doda novi sistem granične evidencije, logistika postaje sporija i skuplja, a svaki dodatni dan kašnjenja može da znači i dodatni trošak skladištenja, preusmeravanja ili penala prema kupcu.

Međunarodni monetarni fond je, prema navedenim procenama, ukazao da kašnjenja povezana sa EES-om povećavaju operativne troškove transportnih i logističkih preduzeća na Zapadnom Balkanu za 2 do 4 odsto. To je podatak koji preduzetnici ne treba da posmatraju kao apstraktnu statistiku. U realnom poslovanju i mali procenat može da pojede zaradu, posebno kod firmi koje rade sa velikim brojem isporuka i kratkim rokovima.

Zašto je ovo važno i za firme koje nisu prevoznici

Na prvi pogled, ovaj problem deluje kao tema za špeditere i transportne kompanije. Međutim, posledice se brzo prelijevaju na proizvođače, distributere i izvoznike. Ako vi kao preduzetnik u Srbiji prodajete robu kupcu u EU, vi zavisite od toga da roba stigne na vreme. Kada transport postane nepredvidiv, kupac počinje da vas doživljava kao nepouzdanog partnera, čak i ako je problem nastao na granici, a ne u vašem skladištu.

To je posebno važno za sektore koji rade po principu „just in time”, kao što su auto-industrija, delovi i komponente, prehrambena industrija i roba sa ograničenim rokom trajanja. U takvim poslovima kašnjenje nije samo neprijatnost nego i finansijski rizik. Zato preduzetnici koji izvoze treba da računaju sa većim vremenom transporta, mogućim zadržavanjima i rezervnim planom za slučaj da prvi kamion ne pređe granicu na vreme.

U praksi, ovakve promene obično znače i dodatni pritisak na ugovore. Ako ste već dogovorili cenu isporuke sa kupcem, a transport vam poskupi, razliku najčešće ne možete lako da prenesete na tržište. Zato je važno da domaće firme unapred provere kako su im definisani rokovi, ko snosi rizik kašnjenja i da li imaju prostor da traže izmene u ugovorima ili dodatne zaštitne klauzule.

Prevoznici upozoravaju na pad kapaciteta i odliv firmi

Predstavnici transportnog sektora navode da je domaća flota ozbiljno pogođena i da se problem već oseća u svakodnevnom radu. Kada vozači prekorače dozvoljeni broj dana boravka, firma mora da traži zamenu, a to u međunarodnom saobraćaju nije lako. Nema dovoljno raspoloživih vozača, a ni strane kompanije ne dolaze lako na srpsko tržište ako moraju da računaju na zadržavanja i dodatne troškove na granici.

Posebno zabrinjava to što se deo poslovanja prebacuje van Srbije. Ako prevozničke firme otvaraju poslovanje u drugim državama regiona, sa njima odlaze i porezi, doprinosi, prihodi i dobit. To je loš signal i za srpsku privredu u celini, jer znači da domaće tržište gubi deo logističke infrastrukture koja je neophodna za izvozne poslove.

Za preduzetnike u Srbiji to je važna poruka: kada logistika oslabi, ne poskupljuje samo prevoz, već i ceo lanac poslovanja. Možete imati dobar proizvod i urednu proizvodnju, ali ako ne možete da obezbedite stabilnu dostavu, tržište vas kažnjava sporije nego što mislite. Zato je sve više važno da izvoznici ne gledaju transport kao usputni trošak, već kao ključni deo poslovne strategije.

Da li je rešenje u vizama, železnici i bržim prelazima

U tekstu se pominje da su nakon višemesečnih pritisaka i razgovora sa institucijama Evropske unije kao privremeno rešenje predložene bilateralne radne vize za vozače. Takav model može da olakša situaciju, ali prevoznici s pravom upozoravaju da to nije dugoročno rešenje. Ako procedura bude spora, neujednačena ili administrativno komplikovana, problem će ostati isti samo u drugoj formi.

Druga ideja koja se sve češće pominje jeste preusmeravanje dela tereta na železnicu. To bi dugoročno moglo da rastereti drumski saobraćaj i smanji zavisnost od graničnih gužvi. Međutim, takav pomak ne može da se dogodi preko noći. Potrebna su ulaganja u intermodalne terminale, železničku mrežu i organizaciju pretovara, a to je za Srbiju i privredu ozbiljan infrastrukturni i finansijski zadatak.

Za preduzetnike je najvažnije da razumeju sledeće: dok god je drumski transport dominantan, svaka promena na granici može da utiče na njihove troškove. Zbog toga treba pratiti kako se razvijaju pregovori, da li će se uvoditi posebna rešenja za profesionalne vozače i koliko će trajati prilagođavanje sistema. Ako firma izvozi redovno, korisno je da već sada razgovara sa špediterom i transportnim partnerima o rezervnim opcijama i dužim rokovima planiranja.

Šta preduzetnici u Srbiji mogu da urade odmah

• Proverite da li vaši ugovori o prodaji predviđaju moguće zastoje u transportu i ko snosi rizik kašnjenja.
• Uključite duži rok isporuke u planiranje, naročito ako roba ide ka tržištu EU preko kopnenih granica.
• Razgovarajte sa špediterom o alternativnim rutama i mogućnosti kombinovanog transporta.
• Pratite promene koje dolaze iz EU, jer mogu direktno uticati na cenu vašeg izvoza.
• Ako često šaljete robu, napravite rezervni plan za slučaj da prevoznik nema raspoloživ kamion ili vozača.

Ova tema pokazuje koliko su administrativna pravila na granici važna za srpske firme koje posluju sa inostranstvom. EES nije samo pitanje kontrole putnika, već i pitanje troškova, rokova i konkurentnosti izvoznika iz Srbije. Za mala i srednja preduzeća najbolji odgovor je dobra priprema: pažljivije planiranje, čvršći ugovori i stalno praćenje promena koje mogu da utiču na logistiku i cenu poslovanja.