Poreska policija i MUP uhapsili 7 lica u Novom Sadu zbog štete od 8,3 miliona

U zajedničkoj akciji Poreske uprave, Sektora poreske policije, Operativnog odeljenja Beograd i Ministarstva unutrašnjih poslova, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, uhapšeno je sedam lica, a protiv dva odgovorna lica iz privrednog društva iz Inđije određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Postoje osnovi sumnje da su izvršena krivična dela poreska utaja, poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost i pranje novca.

Prema navodima iz saopštenja, osumnjičeni su koristili fiktivne ulazne račune za navodni promet usluga od četiri dobavljača. Time je, kako se navodi, budžet Republike Srbije oštećen za 4.787.997 dinara po osnovu poreske prevare u vezi sa PDV-om i za 3.590.997 dinara po osnovu poreske utaje. Ukupna šteta iznosi 8.378.994 dinara.

U istom predmetu, prema saopštenju, postoje osnovi sumnje da su dva osumnjičena lica, zajedno sa ostalima među kojima je i jedan strani državljanin, izvršila i krivično delo pranja novca. Navodi se da je na taj način pribavljena protivpravna imovinska korist u ukupnom iznosu od 28.727.980 dinara.

Šta ova akcija znači za preduzetnike i male firme u Srbiji

Za preduzetnike, paušalce, knjigaše i vlasnike malih firmi ovakva saopštenja su pre svega podsetnik da su poreska dokumentacija i poslovni tokovi pod nadzorom. Poreska policija i tužilaštvo najčešće reaguju kada postoje sumnje u lažne ulazne račune, neprijavljen promet ili nepravilnosti u obračunu PDV-a. To znači da svaka firma koja radi sa dobavljačima mora da vodi računa da fakture i stvarne usluge ili roba zaista odgovaraju onome što je prikazano u knjigama.

U praksi, ovakvi slučajevi su važni i za one koji nisu neposredno obuhvaćeni istragom. Ako preduzetnik koristi fakturu koja nema stvarno poslovno utemeljenje, rizikuje da mu trošak bude osporen, da bude tražen dodatni porez, kamata i eventualna prekršajna ili krivična odgovornost. Zato je za male firme posebno važno da svaka ulazna faktura bude potkrepljena ugovorom, zapisnikom, dokazom o isporuci ili drugom dokumentacijom koja pokazuje da je posao zaista obavljen.

Na šta treba obratiti pažnju u svakodnevnom poslovanju

Ovakvi predmeti obično pokažu koliko je važno da knjigovodstvo ne bude formalnost. Preduzetnik treba da proveri da li su dobavljači uredno registrovani, da li isporuka ili usluga imaju trag u poslovnoj dokumentaciji i da li se podaci na fakturi poklapaju sa stvarnim stanjem. Posebno kod PDV obveznika, svaka nepravilnost u ulaznim računima može kasnije da postane problem pri kontroli.

Za firme koje posluju sa većim brojem saradnika, najbezbednija praksa je da uvedu osnovnu internu proveru dokumenata pre knjiženja. To ne znači komplikovanu administraciju, već minimum kontrole: ko je izdavalac računa, šta je predmet posla, kada je isporuka izvršena i da li postoji dokaz da je transakcija stvarna. U suprotnom, i običan poslovni trošak može postati sporan u poreskom nadzoru.

Šta preduzetnik može da uradi odmah

• da proveri da li za svaku ulaznu fakturu postoji realan poslovni osnov;
• da uskladi ugovore, račune i dokaze o izvršenju usluge ili isporuci robe;
• da sa knjigovođom pregleda rizične stavke u PDV evidencijama;
• da ne prihvata račune dobavljača koji ne mogu da objasne poreklo i sadržaj posla;
• da čuva dokumentaciju koja može da potvrdi svaku transakciju.

Za preduzetnike je najvažnija poruka ove vesti jednostavna: poreska disciplina nije samo pitanje urednog prijavljivanja, već i stvarne sadržine poslovanja. Ako dokumenti ne prate realan posao, rizik se ne završava na poreskoj kontroli. Zato je u ovakvim situacijama najpametnije osloniti se na proverenu dokumentaciju i, kada postoji dilema, na savet knjigovođe ili poreskog savetnika. Više o tome kako da izbegnete skupe greške u vođenju poslovnih knjiga možete pročitati i u tekstu o izboru knjigovodstvene agencije i u vodiču o tome kada vam je potreban knjigovođa, a kada poreski savetnik.