Doznake iz dijaspore nadmašile strane investicije: šta ovaj odnos govori o srpskoj privredi

Dok se u javnosti često govori o velikim investicijama kao glavnom pokretaču privrede, podaci za prvih pet meseci 2026. godine pokazuju drugačiju sliku: u Srbiju je stiglo znatno više novca kroz doznake iz dijaspore nego kroz strane direktne investicije. Za preduzetnike je to važan signal, jer govori ne samo o raspoloženju kapitala, već i o tome na čemu domaća potrošnja i deo lokalne ekonomije zapravo stoje.

Prema podacima Narodne banke Srbije, neto priliv stranih direktnih investicija od januara do maja iznosio je 596 miliona evra. U istom periodu, neto priliv ličnih transfera, odnosno doznaka građana iz inostranstva, premašio je dve milijarde evra. To znači da je novac koji stiže od naših ljudi iz dijaspore bio oko tri i po puta veći od novca koji su doneli strani investitori.

Ovaj odnos sam po sebi ne znači da investicije prestaju da postoje, ali pokazuje da je tempo njihovog priliva slabiji nego ranije. Bruto priliv SDI bio je veći od neto iznosa, jer je deo prihoda od investicija ponovo iznet iz zemlje. U praksi, to je uobičajeno kretanje kod tržišta koja zavise od međunarodnog kapitala, ali je za ekonomiju važan upravo neto efekat: koliko novca zaista ostaje u zemlji, da li se reinvestira i da li pokreće nove proizvodne kapacitete.

Za vlasnike malih i srednjih firmi ovo je relevantno iz nekoliko razloga. Kada doznake rastu, to obično znači da deo domaće potrošnje ostaje poduprt novcem koji stiže iz inostranstva. To može da pomogne sektorima kao što su trgovina, građevina, usluge, ugostiteljstvo i manji porodični biznisi koji zavise od kupovne moći stanovništva. Drugim rečima, ako prodajete robu ili usluge krajnjim kupcima, rast doznaka može da ublaži pritisak slabijeg domaćeg tržišta.

Istovremeno, pad stranih investicija šalje drugačiji signal: veliki sistemi opreznije raspoređuju kapital, a to može značiti sporiji rast novih fabrika, manje novih dobavljačkih lanaca i slabiju konkurenciju za radnu snagu u određenim sektorima. Za preduzetnike to može biti i upozorenje i šansa. Upozorenje, jer se ne treba oslanjati na to da će veliki investicioni talas sam po sebi širiti tržište. Šansa, jer kada veliki igrači usporavaju, manji biznisi sa dobrim odnosom sa kupcima i fleksibilnijim modelom poslovanja često lakše zauzimaju prostor.

Šta govori pad SDI, a šta rast doznaka

Detaljniji podaci pokazuju da je neto priliv stranih investicija u prvih pet meseci ove godine manji nego u istom periodu prošle godine, za oko petinu. To nije kratkotrajan oscilatorni pokret, već nastavak trenda slabljenja koji je već bio vidljiv prošle godine. U poslovnom smislu, to obično znači da strani ulagači biraju selektivnije, da više razmišljaju o prinosu, riziku i brzini povraćaja kapitala.

Sa druge strane, doznake su porasle za oko 23 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto prihod od ličnih transfera premašio je dve milijarde evra, a bruto priliv je bio još veći. To pokazuje da domaćinstva u Srbiji i dalje u velikoj meri računaju na pomoć članova porodice koji rade u inostranstvu. Za tržište to znači stabilniji priliv novca za potrošnju, ali ne nužno i za produktivna ulaganja.

Upravo tu je ključna razlika koju preduzetnici treba da razumeju: doznake najčešće hrane potrošnju, dok SDI, bar u teoriji, više doprinose proizvodnji, izvozu, zapošljavanju i tehnološkom razvoju. Zato rast doznaka može kratkoročno da podrži promet u maloprodaji i uslugama, ali ne rešava pitanje dugoročne konkurentnosti privrede. Ako želite da procenite širi kontekst tržišta, korisno je pratiti i kretanje kamatnih stopa, cenu energije i investicionu aktivnost velikih firmi, o čemu smo već pisali u tekstovima poput odluke Narodne banke Srbije o kamatnoj stopi i investicionih tokova u regionu.

Zašto je važan podatak gde kapital odlazi

Jedan od važnih detalja u ovim podacima jeste da je deo prihoda od investicija iznet iz zemlje. To ne mora da bude alarm samo po sebi, jer svaka kompanija ima pravo da raspoređuje dobit prema svojoj strategiji. Ali za domaću privredu je bitno koliko se od zarađenog novca vraća kroz reinvestiranje, širenje kapaciteta, novu opremu i zapošljavanje. Kada se profit uglavnom povlači napolje, efekat na domaće tržište je slabiji.

Prema raspoloživim podacima, najveći deo stranih ulaganja u ovom periodu dolazio je iz zemalja Evropske unije, uz značajan deo iz Azije, pre svega iz Kine. To je korisna informacija za sve koji rade sa međunarodnim partnerima, jer pokazuje odakle dolaze investicioni tokovi i gde su potencijalne poslovne veze. Ako ste dobavljač, konsultant, logistička firma ili izvođač radova, ovakvi trendovi vam mogu pomoći da prepoznate koje kompanije i sektori trenutno imaju veći apetit za ulazak na tržište.

Međutim, podaci takođe pokazuju da je veliki deo investicione aktivnosti vezan za građevinske i infrastrukturne poslove povezane sa EXPO 2027. To znači da kapital trenutno snažno ide u projekte koji imaju rok i jasnu dinamiku, ali ne nužno i u proizvodnju koja stvara dugoročniju bazu za izvoz i stabilna radna mesta. Za preduzetnike je ovo bitna lekcija: sektor može da izgleda živahno dok traju veliki projekti, ali treba gledati šta će se desiti kada taj ciklus prođe.

Šta mala i srednja preduzeća treba da urade sada

Ako vodite firmu koja prodaje domaćinstvima, računajte da doznake mogu da održavaju tražnju, ali i da ona ostaje osetljiva na sezonske tokove i potrošačko raspoloženje. To znači da je pametno pratiti koje kategorije proizvoda i usluga najbolje prolaze u sredinama sa jačom dijasporom, kao i da prilagodite ponudu tom profilu kupaca.

Ako ste u B2B sektoru, ovakav trend vam govori da ne treba da čekate da veliki strani investitor rešava vaš rast. Mnogo je korisnije graditi odnose sa domaćim kupcima, razvijati više izvora prihoda i pratiti gde se nalaze realni tokovi novca. U nekim granama to će biti potrošačko tržište podržano doznakama, a u drugima javni projekti i infrastrukturni ciklusi. To je razlika između pasivnog čekanja i poslovnog planiranja.

Posebno za preduzetnike koji rade u uslugama, trgovini i manjim proizvodnim pogonima, ova vest je podsetnik da srpska ekonomija i dalje u velikoj meri zavisi od novca koji dolazi spolja, ali na dva različita načina: kroz investicije i kroz podršku porodicama iz dijaspore. Jedan tok stvara kapacitet, drugi održava potrošnju. Zdrav poslovni model treba da računa na oba, ali da se ne oslanja slepo ni na jedan.

Zaključak za preduzetnike je jednostavan: rast doznaka trenutno ublažava slabiji priliv investicija, ali to nije zamena za kvalitetan investicioni ciklus. Ako vodite firmu, sada je pravi trenutak da proverite odakle vam dolazi tražnja, da li ste previše vezani za jedan sektor i koliko ste spremni za promene u 2026. i 2027. godini, kada će se videti pravi efekti sadašnjih infrastrukturnih ulaganja i moguće „oseke“ koja posle njih dolazi.