Poreska policija otkrila sumnju na utaju poreza i PDV prevaru: šta preduzetnici treba da znaju

Još jedan slučaj iz prakse pokazuje koliko su poreska evidencija, fakture i način knjiženja troškova važni za svako preduzeće. Poreska uprava je saopštila da je u zajedničkoj akciji sa Poreskom policijom, MUP-om i po nalogu tužilaštva slobode lišeno jedno lice iz Kuršumlije, zbog sumnje na produženu poresku utaju i poresku prevaru u vezi sa PDV-om. Prema navodima iz saopštenja, budžet Republike Srbije oštećen je za više od 52 miliona dinara.

Šta je, prema saopštenju, utvrđeno

U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u periodu od 1. jula 2022. do 28. februara 2025. godine pribavljao fiktivne račune raznih dobavljača. Ti računi, kako je navedeno, nisu korišćeni za obavljanje stvarne delatnosti, ali su ipak evidentirani kroz poslovnu dokumentaciju.

Ukupan iznos tih računa, prema objavljenim podacima, iznosi 137.086.644 dinara, a na njima je iskazan PDV od 22.696.740 dinara. Na osnovu tih računa, osumnjičeni je, kako se sumnja, neosnovano ostvario pravo na povraćaj PDV-a i poreski kredit.

Pored toga, isti računi su, prema navodima, prikazivani kao trošak u poslovnim evidencijama, čime su veštački uvećani rashodi i smanjena osnovica za porez na dobit pravnih lica. To je dovelo do manjeg obračuna i prijavljivanja poreza na dobit za 2022, 2023. i 2024. godinu, u ukupnom iznosu od 15.001.315 dinara.

Ko je obuhvaćen ovakvim slučajem

Ovakva objava se ne odnosi samo na velike firme. U praksi, ovo je upozorenje za sve koji rade sa fakturama, PDV-om i knjigovodstvom: preduzetnike, preduzetnike paušalce kada sarađuju sa obveznicima PDV-a, preduzetnike koji vode poslovne knjige, kao i društva sa ograničenom odgovornošću. Posebno su izloženi oni koji imaju veći obim nabavki, više dobavljača i složeniju dokumentaciju.

Za vlasnike malih i srednjih biznisa ovakvi slučajevi su važni jer pokazuju gde poreski organi najčešće gledaju: da li je račun stvaran, da li je roba ili usluga zaista isporučena, da li postoji poslovna svrha troška i da li knjiženje odgovara stvarnom poslovanju.

Koji su rokovi i šta dalje sledi

U saopštenju je navedeno da će lice biti sprovedeno na saslušanje nadležnom Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, uz podnošenje krivične prijave. To znači da je postupak u fazi daljeg procesuiranja, a ne da je slučaj završen.

Za preduzetnike je ovde najvažnije da razumeju da poreska kontrola, kada otkrije nepravilnosti, može imati i poreske i krivične posledice. Ako se utvrdi da su fakture lažne, da je PDV neosnovano odbijen ili da su troškovi veštački uvećani, posledica nije samo doplata poreza već i moguća odgovornost pred organima gonjenja.

Koje su konkretne obaveze za preduzetnike

Iako se ovo saopštenje odnosi na konkretan slučaj, poruka za poslovnu zajednicu je jasna: svaki račun mora imati realnu poslovnu osnovu. To znači da pre knjiženja treba proveriti da li je usluga zaista isporučena, da li je roba primljena, da li ugovor i prateća dokumentacija postoje i da li je trošak opravdan za delatnost kojom se bavite.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• fakture dobavljača koje deluju neuobičajeno ili nisu praćene realnom isporukom;
• PDV odbitak bez jasne veze sa poslovanjem;
• knjiženje troškova koji nisu dokumentovani;
• povraćaj pozajmica, gotovinska podizanja i prenos sredstava koji nisu pravilno evidentirani;
• usklađenost između izvoda banke, blagajne, knjigovodstva i poreskih prijava.

U ovakvim situacijama preduzetnik treba da ima urednu dokumentaciju, a knjigovođa da može da objasni svaku stavku u poslovnim knjigama. Ako nešto ne možete da dokažete, poreski organ to može tretirati kao nepravilnost.

Šta je posebno važno za preduzetnike

Za male firme i preduzetnike najveći rizik nije samo u velikim i očiglednim zloupotrebama. Problem često nastaje i kod naizgled „običnih“ računa, ako poslovna logika nije čista. Na primer, trošak koji nije povezan sa delatnošću, faktura bez stvarne usluge ili neusklađen promet kroz račun mogu da otvore pitanje poreske ispravnosti celog knjiženja.

U praksi, najbezbedniji pristup je da se svaka sumnjiva stavka proveri pre knjiženja. To znači da preduzetnik treba da traži ugovor, dokaz o isporuci, primopredajni zapisnik, otpremnicu ili drugi trag koji potvrđuje da je transakcija stvarna. Ako poslujete preko više saradnika i podizvođača, ovo je još važnije, jer se greške brzo gomilaju i kasnije ih je teško popravljati.

Druga važna poruka za preduzetnike jeste da se poreske obaveze ne svode samo na rokove za prijavu. Iako se porez prijavljuje kroz obrasce i elektronske sisteme, suština je u tome da dokumentacija bude tačna pre nego što uopšte stigne do prijave. Zato je dobra interna kontrola često jeftinija i sigurnija od naknadnog objašnjavanja inspekciji.

Šta preduzetnik sada treba da uradi

1. Proverite da li svaki trošak u knjigama ima realnu poslovnu osnovu.
2. Uskladite fakture sa ugovorima, isporukama i bankovnim prometom.
3. Pregledajte da li je PDV odbitak korišćen samo za stvarne poslovne nabavke.
4. Proverite da li su troškovi pravilno evidentirani u obračunu poreza na dobit ili u poslovnim knjigama.
5. Ukoliko imate i najmanju dilemu oko ispravnosti dokumentacije, razgovarajte sa knjigovođom ili poreskim savetnikom pre nego što prijava ode u sistem.

Ovakva saopštenja su podsetnik da poreska disciplina nije formalnost. Za preduzetnika ona znači uredno poslovanje, manje rizika i manje prostora da jedna greška preraste u ozbiljan problem. Ako vodite knjige, držite dokumentaciju pod kontrolom i ne oslanjajte se na to da će sporni trošak „proći“ bez posledica.

Za dodatno razumevanje poreskih obaveza i rokova, korisno je pogledati i šta SEF znači za preduzetnike, kao i tekst o dokumentovanom poslovanju i porezu na dobit pravnih lica.