KPO knjiga – šta je, kako se vodi i koja su pravila?

Šta je KPO knjiga?

KPO knjiga je skraćen naziv za Knjigu o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Jednostavnije rečeno: to je tabela u kojoj paušalac beleži prihode koje ostvari od prodaje sopstvenih proizvoda ili pružanja usluga.

Prema pravilima koja važe za paušalno oporezovane preduzetnike, paušalac ne vodi klasične poslovne knjige kao knjigovodstveni preduzetnik, ali mora da vodi evidenciju ostvarenog prometa. Zvanični pravilnik koji uređuje poslovne knjige možeš proveriti na sajtu Poreske uprave.

Drugim rečima, KPO knjiga je za paušalca ono osnovno što mora da ima od poslovne evidencije.

Najjednostavnije objašnjenje: KPO knjiga pokazuje koliko je paušalac ostvario prihoda tokom godine.

Ko mora da vodi KPO knjigu?

KPO knjigu vode preduzetnici paušalci, odnosno preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.

To znači da je KPO obavezna za paušalce koji, na primer, rade kao:

• frilenseri;
• programeri;
• dizajneri;
• konsultanti;
• prevodioci;
• zanatlije;
• ugostitelji koji ispunjavaju uslove za paušal;
• pružaoci različitih profesionalnih i uslužnih delatnosti;
• proizvođači koji prodaju isključivo sopstvene proizvode, ako ispunjavaju uslove za paušal.

Važno je razumeti razliku: nije svaki preduzetnik paušalac. Neki preduzetnici vode poslovne knjige, neki su u PDV-u, neki su na ličnoj zaradi, a paušalci imaju poseban režim oporezivanja i jednostavniju evidenciju.

Ako si paušalac, KPO knjiga nije opciona. Ona je tvoja osnovna evidencija prihoda.

Zašto je KPO knjiga važna?

KPO knjiga nije samo formalnost. Ona ima nekoliko vrlo praktičnih funkcija.

Pre svega, kroz nju vidiš ukupan promet koji si ostvario tokom godine. To je važno zato što paušalac mora da prati limit od 6.000.000 dinara za paušalno oporezivanje, kao i limit od 8.000.000 dinara za ulazak u sistem PDV-a.

KPO ti pomaže da:

• znaš koliko si fakturisao;
• pratiš da li se približavaš limitima;
• imaš urednu evidenciju prihoda;
• lakše pripremiš podatke za knjigovođu ili poreskog savetnika;
• izbegneš situaciju da tek na kraju godine shvatiš da si prešao važan prag;
• imaš pregled prometa po mesecima, fakturama i klijentima.

Najveća greška je da se KPO vodi „kad zatreba“. Tada se najlakše preskoči faktura, pogreši kurs, duplira unos ili pomeša datum fakture, datum prometa i datum naplate.

KPO je najkorisnija kada se vodi redovno.

Šta se upisuje u KPO knjigu?

U KPO knjigu se upisuju prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga.

U praksi, u KPO se najčešće unose:

• izdate fakture;
• fiskalni računi, ako za tvoju delatnost postoji obaveza fiskalizacije;
• prihodi od pruženih usluga;
• prihodi od prodaje sopstvenih proizvoda;
• drugi dokumentovani prihodi koji predstavljaju ostvareni promet.

Ako si, na primer, izdao fakturu za izradu sajta, taj iznos ulazi u KPO. Ako si pružio konsultantsku uslugu i izdao račun, taj prihod ulazi u KPO. Ako prodaješ sopstvene proizvode i ostvariš prihod od prodaje, taj iznos takođe ulazi u KPO.

Šta se ne upisuje u KPO knjigu?

KPO knjiga nije evidencija svega što se dešava u poslovanju. Ona je evidencija prihoda, ne troškova.

U KPO se ne upisuju:

• zakup kancelarije;
• trošak interneta;
• telefon;
• gorivo;
• laptop;
• knjigovođa;
• softver;
• provizije banke;
• oprema;
• putni troškovi;
• lična potrošnja;
• porezi i doprinosi koje plaćaš kao mesečne obaveze.

Možeš, naravno, voditi posebnu internu evidenciju troškova zbog sebe i pregleda poslovanja, ali to nije deo KPO knjige.

Takođe, profaktura ili ponuda sama po sebi ne ulazi u KPO dok ne nastane stvaran promet odnosno faktura/račun koji evidentira prihod. Profaktura je poziv na plaćanje ili najava posla, ali nije isto što i ostvareni promet.

Kako izgleda KPO knjiga?

KPO knjiga ima osnovne podatke o preduzetniku i tabelu sa 5 kolona.

Na vrhu obrasca obično stoje:

• PIB;
• ime i prezime poreskog obveznika;
• naziv radnje;
• sedište;
• šifra poreskog obveznika;
• šifra delatnosti.

Zatim sledi tabela.

Ako se baviš samo uslugama, najčešće ćeš popunjavati kolonu 4. Ako prodaješ sopstvene proizvode, koristiš kolonu 3. Ako na jednoj fakturi imaš i proizvod i uslugu, oba iznosa se sabiraju u koloni 5.

Kako se vodi KPO knjiga?

KPO knjiga se vodi hronološki, kroz godinu. To znači da svaki novi prihod dobija sledeći redni broj.

Redni broj u koloni 1 kreće od broja 1 na početku godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti ako si radnju otvorio tokom godine.

Najjednostavniji redosled je sledeći:

1. Izdaš fakturu ili račun.
2. U KPO uneseš redni broj.
3. Upišeš datum i opis knjiženja.
4. Iznos upišeš u kolonu za proizvode ili usluge.
5. U poslednjoj koloni upišeš ukupan prihod.
6. Sačuvaš dokument na osnovu kog je unos nastao.

Važno: KPO nije evidencija uplata po bankovnom računu. Ona prati promet, odnosno prihod. Zato nemoj čekati samo datum kada klijent plati ako je promet već nastao i dokument je izdat. U praksi je najbezbednije da KPO unos prati dokument koji dokazuje poslovnu promenu: fakturu, račun, fiskalni račun ili drugi odgovarajući dokument.

Primer popunjavanja KPO knjige

Zamisli da si paušalac koji pruža usluge web dizajna.

Dana 15.03.2026. izdao si fakturu broj 12/2026 klijentu ABC d.o.o. za izradu landing stranice u iznosu od 70.000 dinara.

KPO unos bi mogao da izgleda ovako:

Ako sledeća faktura bude za konsultantsku uslugu od 40.000 dinara, ona dobija redni broj 2.

Ukupan prihod u KPO za ta dva unosa je 110.000 dinara.

KPO knjiga i fakture u evrima ili drugoj valuti

Ako radiš sa klijentima iz inostranstva, često ćeš izdavati fakture u EUR, USD, CHF ili drugoj valuti. Ipak, KPO knjiga se vodi u dinarima.

To znači da se iznos iz strane valute mora preračunati u RSD.

Za preračun se koristi zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije za odgovarajući dan. U praksi je važno da za svaku deviznu fakturu imaš jasno zabeležen kurs koji je korišćen.

Primer:

• Faktura: 500 EUR
• Srednji kurs NBS: 117,20 RSD
• KPO iznos: 500 × 117,20 = 58.600 RSD

U KPO ne upisuješ „500 EUR“, već 58.600 RSD.

Kod deviznih faktura je važno da ne menjaš naknadno kurs samo zato što je uplata legla drugog dana. KPO treba da prati promet i dokument na osnovu kog je promet evidentiran, uz jasno zabeležen kurs koji je korišćen.

Da li se KPO vodi po datumu fakture, prometa ili naplate?

Ovo je jedna od najčešćih dilema.

KPO nije napravljena kao evidencija bankovnih uplata, nego kao evidencija ostvarenog prometa. Zato je za KPO najvažnije da unos bude povezan sa stvarnom poslovnom promenom i dokumentom koji je dokazuje.

U praksi to znači:

• ako je izdata faktura za izvršenu uslugu, KPO unos se vezuje za fakturu/promet;
• ako je promet evidentiran fiskalnim računom, unos prati taj promet;
• ako postoji uplata bez fakture, treba proveriti šta je pravni osnov tog prihoda;
• ako je u pitanju avans, storno ili korekcija, treba voditi računa da dokumentacija bude jasna i usklađena.

Najveća greška je da se KPO vodi isključivo po datumu kada novac legne na račun, bez obzira na fakture i datum prometa. To može napraviti problem kod praćenja limita i godišnjeg pregleda.

Da li KPO knjiga može da se vodi elektronski?

Da, KPO knjiga se u praksi vrlo često vodi elektronski: u Excelu, Google Sheets-u, računovodstvenom programu ili aplikaciji za paušalce.

Važno je da elektronska KPO knjiga bude:

• uredna;
• hronološka;
• numerisana;
• pregledna;
• bez praznina u rednim brojevima;
• dostupna za izvoz u PDF, Excel ili štampu;
• sačuvana po godinama;
• povezana sa fakturama ili dokumentima na osnovu kojih su unosi nastali.

Elektronska KPO knjiga ima veliku prednost: manje ručnog prepisivanja, manje grešaka i lakše praćenje limita.

Da li KPO knjiga mora da se overi?

Ovo je deo oko kog postoji mnogo zabune.

Propisi i praksa se često ne doživljavaju isto. Formalno, pravilnik sadrži odredbe o vođenju i overi poslovnih knjiga, dok se u praksi KPO kod velikog broja paušalaca vodi elektronski, kroz Excel ili aplikacije.

Zbog toga se često pojavljuju različita tumačenja: neki izvori naglašavaju formalnu odredbu o overi, dok drugi polaze od toga da se KPO danas najčešće vodi elektronski i da je najvažnije da evidencija bude uredna i dostupna.

Najbezbedniji pristup je sledeći:

• vodi KPO redovno i hronološki;
• čuvaj svaku godinu posebno;
• obezbedi mogućnost izvoza ili štampe;
• ne preskači redne brojeve;
• ne briši trag o poslovnim promenama;
• za konkretno pitanje overe proveri praksu nadležne filijale Poreske uprave ili se posavetuj sa knjigovođom.

Suština je da KPO knjiga mora biti tačna, potpuna i dostupna ako se traži na uvid.

Može li Poreska uprava da traži KPO knjigu?

Da. Poreska uprava može tražiti poslovne knjige, evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave kada je potrebno proveriti činjenično stanje.

U praksi se KPO knjiga posebno može tražiti kada je potrebno proveriti:

• ostvareni promet;
• status paušalca;
• približavanje ili prelazak limita;
• osnov za pojedine prihode;
• usklađenost faktura i evidencije.

Zato KPO ne treba posmatrati kao tabelu koju popunjavaš samo „za svaki slučaj“. Ona je dokument koji pokazuje kako se tvoj prihod kretao tokom godine.

KPO knjiga i limit od 6 miliona dinara

Jedna od najvažnijih funkcija KPO knjige je praćenje limita za paušalno oporezivanje.

Za paušalce je posebno važan limit od 6.000.000 dinara. On se prati u okviru kalendarske godine i utiče na pravo na paušalno oporezivanje.

Zato paušalac mora da zna koliko je prometa ostvario tokom godine.

Ako KPO vodiš redovno, u svakom trenutku možeš da vidiš:

• koliko si ukupno fakturisao;
• koliko ti je ostalo do 6 miliona;
• da li treba da se konsultuješ sa knjigovođom;
• da li je vreme da razmišljaš o prelasku na vođenje knjiga;
• kako da planiraš nove poslove pred kraj godine.

Ako KPO ne vodiš redovno, rizikuješ da tek kasno shvatiš da si blizu limita ili da si ga već prešao.

KPO knjiga i limit od 8 miliona dinara za PDV

Pored limita od 6 miliona za paušal, postoji i limit od 8 miliona dinara koji je važan za PDV.

Ovo je posebno važno zato što se limit od 8 miliona ne posmatra isto kao limit od 6 miliona.

Razlika je sledeća:

Zato nije dovoljno da gledaš samo promet od 1. januara do 31. decembra. Za PDV prag moraš da pratiš promet u poslednjih 12 meseci.

To je jedan od glavnih razloga zašto je ručno vođenje KPO u Excelu često nezgodno. Jedna tabela može da ti pokaže godišnji zbir, ali klizni limit od 12 meseci mnogo lakše promakne ako nemaš sistem koji ga automatski prati.

Da li paušalac sme da bude u PDV-u?

Paušalac i PDV u praksi ne idu zajedno na način na koji mnogi početnici zamišljaju.

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku koji je evidentiran kao obveznik PDV-a. Zato je limit od 8 miliona dinara važan alarm.

Ako se približavaš tom pragu, ne treba čekati poslednji trenutak. Tada je vreme da razgovaraš sa knjigovođom ili poreskim savetnikom i da na vreme isplaniraš sledeći režim poslovanja.

Da li se u KPO knjigu upisuje prihod ili profit?

U KPO se upisuje prihod, odnosno promet, a ne profit.

To znači da ako fakturišeš 100.000 dinara, u KPO ulazi 100.000 dinara, bez obzira na to što si možda imao troškove za softver, opremu, saradnike ili oglašavanje.

Primer:

• fakturisano klijentu: 100.000 RSD;
• trošak softvera: 10.000 RSD;
• trošak oglašavanja: 20.000 RSD;
• ono što upisuješ u KPO: 100.000 RSD.

Troškovi mogu biti važni za tvoju internu računicu i razumevanje profitabilnosti, ali za KPO knjigu paušalca ključan je ostvareni promet.

Da li KPO knjiga zamenjuje knjigovođu?

KPO knjiga ne znači da moraš imati knjigovođu za svakodnevno poslovanje, ali ne znači ni da knjigovođa nikada nije potreban.

Kao paušalac, mnogo toga možeš voditi samostalno: fakture, KPO, obaveze, klijente i limite. Ali knjigovođa ili poreski savetnik je koristan kada:

• prelaziš ili se približavaš limitu od 6 miliona;
• približavaš se limitu od 8 miliona;
• razmišljaš o prelasku na knjige;
• imaš dilemu oko PDV-a;
• radiš sa inostranstvom;
• imaš avanse, storna ili složenije fakture;
• menjaš šifru delatnosti;
• nisi siguran da li neka vrsta prihoda ulazi u promet.

KPO je jednostavna evidencija, ali posledice pogrešnog praćenja limita mogu biti ozbiljne. Zato je najbolje da svakodnevne stvari budu automatizovane, a da stručnjaka uključiš kada postoji realna dilema.

Koliko dugo treba čuvati KPO knjigu?

Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave čuvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drugačije određeno.

Praktično:

• KPO za 2026. godinu čuvaš najmanje pet godina od kraja 2026. godine;
• uz KPO treba čuvati i fakture, račune i dokumentaciju na osnovu koje su nastali unosi;
• ako vodiš KPO elektronski, čuvaj i rezervnu kopiju;
• dobro je imati izvoz u PDF ili Excel formatu za svaku godinu.

Nemoj se oslanjati samo na jedan fajl na računaru. Ako koristiš Excel, napravi rezervnu kopiju. Ako koristiš aplikaciju, proveri da li možeš da izvezeš KPO za svoju arhivu.

Najčešće greške pri vođenju KPO knjige

1. KPO se vodi tek na kraju godine

Ovo je najčešća greška. Kada se KPO popunjava naknadno, lako se preskoči faktura, pogreši datum, upiše pogrešan kurs ili duplira unos.

Mnogo je lakše voditi KPO odmah, dok su fakture i promet sveži.

2. U KPO se upisuju troškovi

Troškovi nisu deo KPO knjige. KPO je evidencija prihoda. Ako želiš da pratiš troškove, vodi ih odvojeno.

3. Devizne fakture ostaju u evrima

KPO se vodi u dinarima. Ako je faktura u EUR, USD ili drugoj valuti, u KPO upisuješ dinarsku protivvrednost po odgovarajućem srednjem kursu NBS.

4. Mešaju se datum fakture, datum prometa i datum uplate

KPO ne treba voditi samo po datumu kada je novac legao na račun. Važno je da unos prati stvarnu poslovnu promenu i dokument na osnovu kog je prihod nastao.

5. Ne prati se limit od 8 miliona

Mnogi paušalci prate samo 6 miliona u kalendarskoj godini, a zaborave da se PDV prag od 8 miliona prati kroz prethodnih 12 meseci.

6. Redni brojevi imaju rupe

KPO treba da bude hronološka i uredna. Redni brojevi treba da idu redom, bez preskakanja i nelogičnosti.

7. KPO nije povezana sa fakturama

Ako fakture vodiš u jednom dokumentu, KPO u drugom, kurseve računaš ručno, a limite pratiš u trećoj tabeli, greške postaju mnogo verovatnije.

Kako da vodiš KPO knjigu bez Excela i ručnog prepisivanja?

KPO knjiga sama po sebi nije komplikovana. Problem nastaje zato što je povezana sa mnogo drugih stvari:

• fakturama;
• klijentima;
• datumima prometa;
• deviznim kursevima;
• limitom od 6 miliona;
• limitom od 8 miliona;
• storno dokumentima;
• godišnjim izvozom;
• dokumentacijom koju treba čuvati.

Zato ručno vođenje brzo postane zamorno.

Najlakše je kada fakturisanje i KPO nisu odvojeni. Kada napraviš fakturu, sistem već ima sve podatke koji su potrebni za KPO: datum, klijenta, opis, iznos, valutu i kurs. Tada KPO unos može da nastane automatski, bez prepisivanja.

Upravo zbog toga smo napravili ePreduzetnik aplikaciju za paušalce: da paušalac može da vodi fakture, KPO knjigu, obaveze i limite na jednom mestu, bez Excel tabela i ručnog računanja.

Poenta nije da imaš još jedan alat, već da ne proveravaš istu stvar tri puta.

Kratka kontrolna lista za urednu KPO knjigu

Ako želiš da proveriš da li KPO vodiš kako treba, prođi kroz ovu listu:

• Da li je svaki prihod unet hronološki?
• Da li redni brojevi idu redom?
• Da li je svaki unos povezan sa fakturom, računom ili drugim dokumentom?
• Da li su devizni iznosi preračunati u dinare?
• Da li znaš koji kurs je korišćen?
• Da li se troškovi ne mešaju sa prihodima?
• Da li redovno pratiš limit od 6 miliona?
• Da li pratiš i limit od 8 miliona u poslednjih 12 meseci?
• Da li možeš da izvezeš ili odštampaš KPO?
• Da li čuvaš KPO i dokumentaciju najmanje pet godina?

Ako je odgovor na svako pitanje „da“, verovatno si na dobrom putu.

Zaključak

KPO knjiga nije komplikovana, ali je važna.

Za paušalca ona znači tri stvari: urednu evidenciju prihoda, praćenje limita i mir ako neko zatraži pregled poslovanja.

Najvažnije pravilo je jednostavno: svaki prihod evidentiraj na vreme, u dinarima, hronološki i na osnovu ispravnog dokumenta.

Ako KPO vodiš ručno, lako je napraviti grešku – naročito kod deviznih faktura i limita od 8 miliona dinara. Zato je mnogo praktičnije da fakture, KPO i limiti budu povezani u jednom sistemu.

KPO ne treba da bude još jedna tabela koju otvaraš sa nelagodom. Treba da bude pregled koji ti u svakom trenutku kaže: koliko si ostvario, koliko ti je ostalo do limita i da li je tvoje poslovanje uredno.

Ako želiš da KPO, fakture, poreske obaveze i limite vodiš na jednom mestu, pogledaj besplatnu ePreduzetnik aplikaciju za paušalce.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja individualni poreski savet. Za konkretne situacije, posebno kod prelaska limita, PDV-a, avansa, storna ili promene režima oporezivanja, najbolje je konsultovati knjigovođu, poreskog savetnika ili nadležnu Poresku upravu.