Uhapšeni zbog sumnje na poresku utaju i prevaru sa PDV-om: budžet oštećen za više od 4,9 miliona dinara

Još jedan slučaj pokazuje koliko brzo neuredno fakturisanje i fiktivni računi mogu da prerastu iz „knjigovodstvenog problema“ u krivični postupak. U zajedničkoj akciji Poreske uprave, Sektora poreske policije, MUP-a i nadležnog tužilaštva u Novom Sadu, protiv tri osobe podneta je krivična prijava zbog sumnje na poresku utaju, poresku prevaru u vezi sa PDV-om i pranje novca.

Prema navodima iz saopštenja, budžet Republike Srbije oštećen je za više od 4,9 miliona dinara, dok je osumnjičenima, kako se sumnja, pribavljena protivpravna imovinska korist od više od 19,9 miliona dinara. Jednom licu je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a prema drugoj dvojici je zadržavanje već ranije određeno u prethodnom postupku.

Šta je konkretno otkriveno

Po navodima Poreske uprave, odgovorno lice jednog privrednog društva iz Novog Sada koristilo je fikitivne ulazne račune za navodno pružene usluge računarskog programiranja. Ti računi su, kako se navodi, bili prethodno sačinjeni i pribavljeni kako bi se ostvarilo neopravdano pravo na odbitak pretporeza.

Drugim rečima, firma je, prema sumnji organa, prikazivala trošak i ulazni PDV na osnovu računa koji nisu bili zasnovani na stvarno izvršenoj usluzi. To je važno jer se upravo na takvim dokumentima često zasniva obračun PDV-a i poreza na dobit. Kada račun nije stvaran, posledica nije samo poreski prekršaj, već može da bude i krivična odgovornost.

Za 2024. godinu, kako stoji u saopštenju, neosnovano su uvećani troškovi poslovanja tog privrednog društva. Time je budžet oštećen za ukupno 4.963.756 dinara, od čega se 3.321.350 dinara odnosi na PDV, a 1.642.406 dinara na porez na dobit pravnih lica.

Šta znači optužba za pranje novca

U saopštenju se navodi i sumnja da su jedno od osumnjičenih lica, zajedno sa još dva odgovorna lica, učestvovala u pranju novca. Prema toj sumnji, oni su znali da imovina potiče iz prethodno izvršenih poreskih krivičnih dela, a zatim su je dalje koristili ili raspolagali njome na način koji potpada pod pranje novca.

Organi tvrde da je na taj način pribavljena protivpravna imovinska korist u ukupnom iznosu od 19.928.097 dinara. Za preduzetnike je ova stavka posebno važna, jer pokazuje da se poreske nepravilnosti ne završavaju na kontroli računa ili ispravci PDV prijave. Ako postoji trag novca i prikrivanje njegovog porekla, postupak može da dobije mnogo težu krivičnu dimenziju.

Ko se ovakvim slučajevima izlaže riziku

Ovaj događaj se formalno odnosi na konkretna osumnjičena lica i jedno privredno društvo, ali je poruka šira i važna za sve koji posluju preko faktura, posebno za firme koje rade sa dobavljačima, podizvođačima i uslugama koje je teže proveriti u praksi, poput IT usluga, savetovanja ili posredovanja.

Za preduzetnike i vlasnike malih firmi najvažnija pouka je da se ne oslanjaju samo na to da je račun formalno stigao. Potrebno je da postoji i stvarni poslovni osnov: ugovor, dokaz o izvršenju posla, komunikacija, primopredaja, zapisnik, e-mail trag ili druga dokumentacija koja pokazuje da je usluga zaista pružena. U suprotnom, i firma koja je račun prihvatila može da bude dovedena u problem ako se utvrdi da je dokumentacija fiktivna.

Šta preduzetnici treba da urade u praksi

Za mala i srednja preduzeća ovo je dobar podsetnik da internu kontrolu faktura ne treba posmatrati kao administrativni višak, već kao zaštitu poslovanja. Posebno je važno da se proveri sledeće:

• da li je dobavljač aktivan i uredno registrovan;
• da li je usluga zaista izvršena i može da se dokaže;
• da li su računi usklađeni sa ugovorima i narudžbinama;
• da li knjigovođa ima svu dokumentaciju pre knjiženja;
• da li se ulazni PDV odbija samo kada za to postoje uslovi.

U praksi, ovakvi slučajevi najčešće nastaju kada se poslovanje vodi brzopleto, bez jasne tragove dokumentacije, ili kada se troškovi veštački uvećavaju da bi se smanjila poreska osnovica. To kratkoročno može izgledati kao „ušteda“, ali dugoročno nosi rizik dodatnog poreza, kamata, prekršajnih postupaka i krivičnih prijava.

Za preduzetnike koji vode knjige, kao i za DOO firme, dodatni oprez je potreban kod svih transakcija koje utiču na PDV i porez na dobit. Ako se pojavi sumnjiv račun, najbolji korak je da se pre knjiženja proveri celokupna dokumentacija i, ako je potrebno, konsultuje knjigovođa ili poreski savetnik. Kada se jednom uđe u poreski nadzor ili krivični postupak, naknadno objašnjavanje je mnogo teže nego preventivna kontrola.

Zašto je ovo važno za poslovanje

Ovako vođeni postupci pokazuju da poreski organi i policija sve više povezuju poreske prevare sa širim finansijskim kriminalom. Za ozbiljan biznis to znači jednu jasnu stvar: uredna dokumentacija nije samo formalnost, već deo upravljanja rizikom. Firma koja ima čist trag računa, ugovora i plaćanja mnogo je sigurnija i u slučaju kontrole i u slučaju poslovanja sa velikim partnerima.

Ako poslujete sa većim brojem dobavljača ili koristite podizvođače, sada je pravi trenutak da proverite interne procedure. Ne mora svaka kontrola da bude složena, ali mora da postoji jasna logika: šta je naručeno, šta je isporučeno, kako je potvrđeno i na osnovu čega je plaćeno. Upravo ta četiri koraka najčešće prave razliku između urednog poslovanja i ozbiljnog poreskog problema.

Za kraj, ova vest nije samo priča o jednoj istrazi. Ona je praktično upozorenje da se poreski rizici danas ne mere samo iznosom na računu, već i kvalitetom dokumentacije. Ako ste preduzetnik ili vlasnik firme, proverite da li vaša evidencija može da izdrži kontrolu. To je najjeftinija i najvažnija zaštita koju možete da obezbedite pre nego što dođe do problema.