Subotički poljoprivrednici traže datum za drugu ratu subvencija pred setvu 2026.
Dok je jesenja setva u punom toku, subotički poljoprivrednici traže jasne odgovore od Ministarstva poljoprivrede o tome kada će biti isplaćena druga rata osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji za 2026. godinu. Za proizvođače to nije samo pitanje pomoći iz budžeta, već i pitanje planiranja novca, nabavke repromaterijala i održavanja proizvodnje u trenutku kada svaki dinar mora da bude unapred raspoređen.
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice upozorilo je da proizvođači i dalje ne znaju ni tačan datum isplate, ni koliki će iznos biti opredeljen, ni pod kojim uslovima će sredstva moći da se ostvare. Upravo ta neizvesnost, kako navode, otežava donošenje poslovnih odluka u periodu kada se odlučuje o setvi, kupovini semena, đubriva i goriva.
Prema onome što je udruženje navelo, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je 24. februara 2026. godine, na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, rekao da će druga rata subvencija biti isplaćena pred jesenju setvu i da neće biti manja od prošlogodišnje. Ta poruka je potom objavljena i na sajtu Vlade Srbije, pa su proizvođači računali da će novac stići na vreme i biti uključen u finansijsko planiranje proizvodnje.
Međutim, kako je jesen odmakla, a setva i dalje traje, iz UPPS-a poručuju da preciznih informacija nema. U odgovoru Uprave za agrarna plaćanja, koji su dobili 12. oktobra 2026. nakon zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, navedeno je da će javni poziv biti objavljen u periodu od septembra do novembra, kada se steknu odgovarajući uslovi. Sporan je, međutim, deo odgovora u kojem se navodi da trenutno ne postoji dokument koji bi mogao da da odgovore na postavljena pitanja.
Za mala poljoprivredna gazdinstva i porodične firme u agraru to znači da odluke moraju da donose bez ključnog podatka o tome koliko i kada mogu da računaju na podršku države. U praksi, takva situacija najviše pogađa one koji rade sa ograničenim obrtom novca, jer im subvencije često služe da zatvore finansijsku konstrukciju pred novu sezonu.
Šta ovo znači za preduzetnike i male firme u poljoprivredi
Za paušalce, preduzetnike i mala preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, ova vest je važna zato što pokazuje koliko je predvidivost javnih poziva presudna za poslovanje. Kada institucije najave isplatu, a zatim ne objave precizne uslove i rokove, proizvođači ulaze u sezonu bez pouzdane finansijske oslonca. To utiče na nabavku inputa, ugovaranje radova i procenu da li će proizvodnja biti održiva do naredne naplate.
U sličnim situacijama preduzetnici najčešće moraju da rade sa više opreza: da odvoje obavezne troškove, da ne planiraju rashode samo na osnovu najave subvencije i da prate objave Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja. Ako javni poziv kasni, problem nije samo administrativni, već direktno finansijski, jer se novčani tokovi u poljoprivredi često vežu za sezonske rokove.
UPPS zato insistira da se kaže šta su to „odgovarajući uslovi“ i zašto je u oktobru, kada je ranije najavljena isplata već trebalo da bude završena, još uvek nepoznato kada će javni poziv biti raspisan. Njihova poruka je da poljoprivrednici moraju da poštuju rokove, pa isto očekuju i od institucija koje odlučuju o podršci od koje zavisi veliki deo proizvodnje.
Za preduzetnike u agraru ovo je i podsetnik da svaku najavu podrške treba pratiti kroz zvanične kanale, ali i da se ne oslanjaju isključivo na obećanja bez objavljenog dokumenta. Kada nema pravilnika, javnog poziva ili preciznog kalendara, nema ni pravne sigurnosti da će sredstva stići u roku koji je potreban za poslovanje.
Zašto je predvidivost važna i van Subotice
Ovakva situacija nije važna samo za proizvođače u Subotici. Svaki poljoprivrednik, ali i svaki mali biznis koji zavisi od državnih konkursa, subvencija ili podsticaja, zna da planiranje bez jasnog roka znači veći rizik i veći pritisak na likvidnost. Zato je u ovakvim slučajevima ključno pratiti kada se objavljuje javni poziv, koji su uslovi za prijavu i da li postoji kompletna dokumentacija pre nego što se na novac računa u svakodnevnom poslovanju.
Za vlasnike gazdinstava i porodičnih firmi u poljoprivredi praktičan savet je jednostavan: proveravajte sajt Ministarstva poljoprivrede, Uprave za agrarna plaćanja i Vlade Srbije, a plan troškova pravite tako da subvencija bude pomoć, a ne jedini oslonac. Ako sredstva kasne, najpametnije je da se prioritet da obaveznim troškovima proizvodnje i da se sve odluke o nabavci vežu za potvrđene informacije, a ne za usmenu ili najavljenu dinamiku isplate.
Ukoliko država želi da kalendar javnih poziva zaista služi planiranju proizvodnje, onda mora da bude precizan, objavljen unapred i sproveden bez zadrške. Za poljoprivrednike je to razlika između kontrolisanog poslovanja i stalnog gašenja požara u sezoni kada su troškovi već nastali, a prihod tek treba da dođe.
Za čitaoce koji prate teme subvencija, rokova i administracije, korisno je da pogledaju i tekstove o poreskom kalendaru, kao i analizu o tome kako državne subvencije utiču na tržište. U oba slučaja poenta je ista: bez jasnih pravila i rokova, preduzetnik teško može da pravi zdrav poslovni plan.
