Kada vlasnik odluči da ugasi firmu, najčešće prvo misli na zatvaranje računa, predaju papira i poslednje poreske obaveze. Međutim, tek na kraju postupka dolazi pitanje koje mnogi potcene: šta se dešava sa novcem i imovinom koji preostanu nakon što su sve obaveze izmirene?
Za preduzetnike i osnivače d.o.o. ovo nije sporedna tema. Na samom kraju likvidacije često se vidi koliko su ranije odluke bile uredne: da li su sve obaveze vođene precizno, da li postoje nerazjašnjene pozajmice osnivača, da li su knjige zatvorene kako treba i da li će na kraju ostati čist likvidacioni ostatak ili dodatni poreski teret.
Likvidacija nije trenutak, već postupak
Gašenje firme ne znači da je poslovna priča završena onog dana kada osnivač donese odluku o prestanku rada. Nakon toga počinje likvidacija, koja u praksi traje više meseci i podrazumeva niz administrativnih i poreskih koraka. Tokom tog perioda firma ne ulazi u nove poslove, već rešava postojeće obaveze, naplaćuje potraživanja, prodaje imovinu i priprema se za brisanje iz registra.
To je važno razumeti i iz ugla upravljanja novcem. Dok likvidacija traje, troškovi i dalje postoje: računovodstvo, bankarske provizije, zakup prostora, naknade za likvidacionog upravnika, moguće poreske obaveze i takse. Zato nije dovoljno samo “ugasiti” poslovanje na papiru. Potrebno je imati plan kako će se zatvoriti poslednji računi i koliko će sam proces koštati.
Šta se dešava sa računom firme tokom likvidacije
Dok postupak traje, firma i dalje može da prikuplja novac koji joj se duguje i da unovči imovinu. Međutim, svrha tog perioda nije dalji rast poslovanja, već uredno zatvaranje svega što je ostalo otvoreno. Znači, novac koji ulazi u firmu u ovom trenutku služi prvenstveno za plaćanje poverilaca i ostalih troškova likvidacije.
To u praksi znači da vlasnik ne treba da računa na to da će sredstva odmah biti dostupna za privatne potrebe. Tek kada se izmirene sve obaveze, može se utvrditi da li postoji likvidacioni ostatak i kome pripada. Ako je firma imala dugove prema osnivaču, na primer po osnovu pozajmice, i to mora biti rešeno pre konačnog zatvaranja.
Najvažnije poreske obaveze koje ne smeju da se preskoče
Na početku likvidacije računovođa priprema vanredne finansijske izveštaje i poresku prijavu za period od početka poslovne godine do dana otvaranja likvidacije. U praksi, to znači da se deo obaveza zatvara već u toj fazi, a ako je firma ostvarila oporezivu dobit, porez mora biti plaćen pre predaje prijave. Ako dobit nije ostvarena, nema ni te poreske obaveze, ali i dalje ostaju drugi troškovi i formalnosti.
Bitna olakšica je da od trenutka otvaranja likvidacije prestaje obaveza plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit. Za vlasnike koji su do tada redovno uplaćivali te akontacije to može da bude kratkoročno rasterećenje likvidnosti, ali ne treba zaboraviti da to ne briše ranije obaveze niti završne obračune.
Pored toga, firma u likvidaciji više ne plaća članarinu Privrednoj komori Srbije, što je još jedna stavka koja prestaje da teče tokom postupka. Ipak, ostaju obaveze za naknade likvidacionom upravniku, poreze i doprinose na njegovu naknadu, kao i svi drugi tekući troškovi koji nastaju dok se proces ne završi.
Zašto je likvidacioni upravnik važan i šta preduzetnici često zaborave
U trenutku kada likvidacija počne, direktor više ne upravlja firmom u dosadašnjem smislu. Njegovo mesto preuzima likvidacioni upravnik, koji najčešće može biti ista osoba, ali sa drugačijim ovlašćenjima. Za vlasnika je važno da razume da se time menja i odgovornost: sada je cilj da se poslovanje ne širi, već da se uredno i zakonito zaključi.
U praksi, preduzetnici često zaborave da i tokom likvidacije moraju da vode računa o urednim evidencijama, izdacima i rokovima. Jedna od tipičnih grešaka je odlaganje završne dokumentacije, jer se misli da „firma ionako ide u gašenje”. Upravo suprotno — tokom likvidacije je disciplina još važnija, jer svako kašnjenje može da produži postupak i poveća trošak.
Za vlasnika malog biznisa to je i lekcija za buduće odluke. Ako firma ulazi u likvidaciju sa neurednim knjigama, nejasnim pozajmicama i neplaćenim obavezama, završetak postaje sporiji, skuplji i administrativno teži. Zato je uredno poslovanje tokom života firme najbolja priprema za trenutak kada dođe vreme za zatvaranje.
Kada ostane višak novca, to nije uvek isto što i slobodan novac vlasnika
Tek nakon što su svi poverioci namireni, može da se utvrdi da li je na računu firme ostalo nešto više. Taj preostali iznos ili druga imovina predstavljaju likvidacioni ostatak i pripadaju osnivačima. Međutim, tu se pojavljuje važna poreska razlika koju mnogi zanemare: ako deo koji vlasnik dobija premašuje vrednost njegovog osnivačkog uloga, taj višak se poreski tretira kao dividenda i na njega se obračunava porez od 15 odsto.
Drugim rečima, nije svaka isplata posle gašenja firme automatski neoporeziva. Ako osnivač dobija nazad samo ono što je upisao kao kapital, poreske obaveze po tom osnovu nema. Ako dobija više od toga, potrebno je računati i na porez. Zbog toga je važno da vlasnik unapred zna koliki je stvarni osnov za isplatu i da to proveri sa računovođom pre završnih koraka.
Šta sve ulazi u konačan trošak gašenja firme
Trošak likvidacije nije samo naknada za zatvaranje postupka. U njega ulaze angažovanje likvidacionog upravnika i pripadajući porezi i doprinosi, računovodstveni poslovi, izrada dva seta vanrednih finansijskih izveštaja, takse prema Agenciji za privredne registre, moguće bankarske provizije, troškovi uverenja od Poreske uprave i lokalne samouprave, kao i zakup prostora ako firma i dalje koristi kancelariju tokom likvidacije.
Za male firme i preduzetnike to je važna finansijska pouka: zatvaranje firme nije besplatno, niti je čisto administrativni čin. Često se desi da vlasnik planira gašenje na osnovu preostalog novca na računu, a onda tek naknadno vidi da je veći deo tog iznosa već „pojedena” kroz obavezne troškove zatvaranja.
Za preduzetnike je najvažnije da na vreme urade tri stvari
Prvo, treba proveriti sve otvorene obaveze pre ulaska u likvidaciju. To znači da se pre zatvaranja mora znati da li postoje dugovi prema dobavljačima, državi, zaposlenima, zakupodavcu ili samom osnivaču. Drugo, potrebno je obezbediti urednu dokumentaciju i računovodstvenu podršku, jer se završni izveštaji i poreske prijave ne mogu uraditi „usput”. Treće, vlasnik treba da razume kako će se tretirati eventualni višak sredstava i da ne planira njihovu isplatu pre nego što svi koraci budu završeni.
Ovakve situacije su dobar podsetnik da je poslovna disciplina važna i onda kada firma prestaje da radi. Ko vodi uredne knjige, ima manje rizika na izlazu iz poslovanja. Ko na vreme zatvori poreze, ugovore i obaveze, mnogo lakše prolazi kroz likvidaciju. A za svakog preduzetnika to znači manje iznenađenja, manje dodatnih troškova i jasniji završetak jednog poslovnog ciklusa.
Ako razmišljate o zatvaranju firme, nemojte gledati samo datum brisanja iz registra. Pogledajte ukupnu sliku: poreze, troškove, potraživanja, eventualne pozajmice osnivača i način na koji će se raspodeliti preostala imovina. Upravo tu se najčešće pravi razlika između urednog izlaska iz biznisa i komplikovanog završetka koji traje duže i košta više nego što je planirano.
