NBS zadržala kamatu na 5,75%: šta to znači za preduzetnike od 10. septembra

Narodna banka Srbije je 10. septembra odlučila da referentnu kamatnu stopu ostavi na 5,75%, a da ne menja ni kamate na depozitne i kreditne olakšice. Na prvi pogled, to je vest iz monetarne politike, ali za paušalce, preduzetnike i male firme u Srbiji ona je važna jer direktno utiče na cenu finansiranja, tempo rasta cena i planiranje poslovanja u narednim mesecima.

Drugim rečima, NBS je poslала signal da zasad ne vidi razlog za promenu kursa. Inflacija se i dalje nalazi u granicama cilja, a centralna banka procenjuje da su rizici iz inostranstva i dalje prisutni, naročito zbog kretanja cena energenata i geopolitičkih tenzija. Za poslovni sektor to znači da se zadržava relativno stabilno okruženje, ali i da i dalje postoji oprez oko troškova kredita, uvoznih cena i transporta.

Zašto NBS nije menjala kamatnu stopu

Izvršni odbor je odluku zasnovao na tome što se inflacija kreće unutar ciljanog opsega od 3 odsto, uz dozvoljeno odstupanje. U julu je godišnja inflacija bila 1,9 odsto, a tome su najviše doprinele niže cene hrane, pre svega voća i povrća. NBS navodi i da su izostali jači sekundarni inflatorni efekti, odnosno prelazak poskupljenja iz jedne oblasti na širi skup proizvoda i usluga.

To je važna informacija za sve koji rade sa uskom maržom. Ako centralna banka procenjuje da pritisci na cene nisu izmakli kontroli, onda je manja verovatnoća naglih i agresivnih promena kamatne politike. To ne znači da će finansiranje pojeftiniti, ali znači da nema novog udara na zaduženje zbog odluke NBS. Za one koji otplaćuju kredit, lizing ili razmišljaju o novom zaduženju, ovakva stabilnost je sama po sebi važna.

Šta ovo govori o privredi i tražnji

NBS je objavila i bolju procenu ekonomskog rasta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u drugom tromesečju 2026. porastao 3,8 odsto međugodišnje, brže nego što je prvobitno procenjeno. Najveći doprinos dali su uslužni sektori, ali su bolji rezultati zabeleženi i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.

Za preduzetnike je ovo važan signal jer pokazuje da domaća tražnja i dalje nosi deo rasta. Kada raste potrošnja stanovništva, lakše se prodaju usluge, trgovina i manji proizvodi. Kada se oporavljaju industrija i građevina, raste i potražnja za podizvođačima, logistikom, održavanjem, pakovanjem i pratećim uslugama. Zato ovakva vest nije samo za ekonomiste, već i za vlasnike malih firmi koji planiraju koliko mogu da ulože u opremu, zalihe ili zapošljavanje.

Na nivou prvih šest meseci godine rast BDP-a iznosio je 3,5 odsto, a NBS je zbog boljih rezultata podigla projekciju rasta za celu 2026. godinu na 3,2 odsto. Projekcija za 2027. ostala je na 4,5 odsto. To ne znači da će svaka firma osetiti isti rast, ali pokazuje da se u Srbiji i dalje računa na domaću potrošnju i investicije kao glavni motor privrede.

Šta preduzetnici treba da prate u narednom periodu

Za preduzetnika je najvažnije da ovu odluku ne posmatra izolovano. Ako su kamate stabilne, to je dobar trenutak da se pregleda postojeća zaduženost, uslovi po tekućim kreditima i planovi za naredni kvartal. Oni koji rade sa bankama, lizing kućama ili planiraju finansiranje opreme treba da uporede da li im je sadašnja struktura duga i dalje održiva u odnosu na očekivane prihode. Posebno je važno da se ne planira širenje samo na osnovu optimizma, već uz računicu koliko mesečna rata može da podnese poslovanje i u slučaju sporijeg naplate potraživanja.

Druga praktična stvar je veza između inflacije i formiranja cena. Ako NBS očekuje da inflacija od septembra bude oko 4 odsto, to je znak da se i dalje mora pažljivo pratiti nabavna strana poslovanja. Za male firme to znači da popusti, akcije i ugovorene cene ne smeju da budu postavljeni „na osećaj“, već na osnovu realnog troška dobavljača, transporta i marže koja može da izdrži i slabije mesece. U praksi, upravo tu mnogi mali biznisi greše: prodaju po cenama koje deluju konkurentno, a onda im poskupljenja pojedu likvidnost.

Za one koji se bave trgovinom, uslugama ili proizvodnjom, korisno je i da prate da li se zadržava domaća tražnja. Ako raste potrošnja, ima više prostora za prodaju dodatnih proizvoda, servisnih paketa, održavanja i ugovornih poslova. Ako rast dolazi iz infrastrukture i javnih projekata, tada se otvara prostor za firme koje mogu da budu dobavljači, podizvođači ili logistička podrška. U tom smislu, vredi pratiti i širi poslovni kontekst kroz teme kao što su otpornost banaka u Srbiji i kretanje minimalne zarade, jer oba faktora utiču na troškove poslovanja i potrošnju.

Rizik ostaje u energentima i uvozu

NBS nije ignorisala međunarodno okruženje. U saopštenju se navodi da su i dalje prisutni rizici zbog cene nafte i tenzija na Bliskom istoku. Za Srbiju je to posebno važno zato što je mala i otvorena ekonomija i u velikoj meri zavisi od uvoza energenata. Ako cena nafte ostane visoka ili ponovo poraste, to može da se prelije na gorivo, transport, logistiku i na kraju na cenu gotovo svih proizvoda i usluga.

Za preduzetnike to znači da treba da budu oprezni sa troškovima koji lako rastu „u pozadini“: dostava, gorivo za službena vozila, grejanje, materijali koji dolaze iz uvoza i ugovori koji se oslanjaju na stabilne ulazne cene. Čak i kada inflacija izgleda mirno, jedan talas na svetskom tržištu energenata može brzo da promeni računicu. Zato je dobro imati rezervu u kešu, fleksibilne ugovore sa dobavljačima i jasnu politiku korekcije cena.

Šta ova odluka znači u praksi

Suština je jednostavna: NBS je zadržala postojeći monetarni kurs jer inflacija za sada deluje pod kontrolom, a privreda pokazuje bolje rezultate od očekivanih. To je dobra vest za poslovni ambijent, ali ne i razlog za opuštanje. Troškovi finansiranja nisu rešeni, već samo stabilizovani, dok su spoljašnji rizici i dalje tu.

Za preduzetnike u Srbiji najpametnije je da ovu odluku iskoriste za proveru sopstvene finansijske pozicije: da li su rate podnošljive, da li su cene realno postavljene i da li je poslovni plan zasnovan na stvarnim, a ne željenim prihodima. Ko to uradi na vreme, ima veću šansu da mirnije uđe u poslednji deo godine i da lakše prebrodi eventualne promene na tržištu.

Dalja odluka NBS stiže 8. oktobra 2026. godine, a do tada će se videti da li će inflacija i energenti ostati pod kontrolom ili će centralna banka morati da reaguje. Za male firme je zato važno da ne čekaju samo sledeću odluku, već da već sada preračunaju koliko im stabilne kamate i dalje pomažu, a gde poslovni model i dalje ostaje ranjiv.