Kineski automobili u Srbiji 2026: brojke iza velikog proboja

Pre samo dve godine kineski automobil na srpskim ulicama je bio retkost, nešto što se primeti i o čemu se priča. Danas je to redovna pojava u saobraćaju, na sajmovima i u ponudi domaćih uvoznika. Brojke iz prve polovine 2026. godine pokazuju da ne postoji nikakva sumnja: kineski proizvođači su za veoma kratko vreme postali ozbiljan igrač na domaćem tržištu automobila.

Od manje od 4% do 10% tržišta za godinu dana

Prema analizi Bojana Vračevića, predsednika Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija, kineski brendovi su u prva četiri meseca 2026. godine činili 10 posto ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. Godinu dana ranije, taj udeo je bio ispod 4 posto.

Vračević procenjuje da bi u Srbiji tokom cele 2026. godine moglo biti prodato oko 30.000 kineskih putničkih i lakih dostavnih vozila. Koliko je to zaista promenilo sliku tržišta, najbolje se vidi na Sajmu automobila u Beogradu, gde je od ukupno 50 zastupljenih marki čak 25 bilo kineskog porekla.

Ko prednjači: BYD na sedmom mestu, Chery mu diše za vratom

Podaci Asocijacije automobilskih novinara Srbije za prvih šest meseci 2026. daju precizniju sliku. U Srbiji je tada prvi put registrovano 19.515 putničkih vozila, što je 18,47 posto više nego u istom periodu 2025. godine.

Na vrhu liste i dalje su Škoda (3.967 vozila) i Toyota (2.436), ali BYD se sa 772 registrovana vozila probio na sedmo mesto, ispred Kije i Dačije, sa oko 4 posto tržišnog udela u putničkim vozilima. To je jedan od najbržih uspona bilo kog proizvođača otkako je ušao na domaće tržište. Odmah iza BYD-a, na desetom mestu, nalazi se Chery sa 724 vozila, praktično izjednačen sa BYD-om.

Pored ova dva imena, na tržištu su sve prisutniji i MG, koji u Srbiji zvanično zastupa kompanija Grand Motors, i Haval, marka iz GWM grupacije koju kod nas distribuira Centar S. Za razliku od BYD-a i Cherya, ove marke još nisu probile prvih deset po broju registracija, ali dodatno šire ponudu i pritisak na cene u segmentu SUV vozila.

Hibridi, ne struja, trenutno nose kineski proboj

Iako se kineska automobilska industrija najčešće povezuje sa električnim vozilima, brojke za prvu polovinu 2026. pokazuju drugačiju sliku celog tržišta. Hibridna vozila (benzin-struja i dizel-struja zajedno) osvojila su 43,62 posto tržišta putničkih automobila u Srbiji, više od klasičnih benzinaca sa 41,85 posto. Dizel je jedini pogon koji beleži pad, 5,37 posto manje nego godinu ranije.

Potpuno električna vozila i dalje su mali segment, 2,74 posto tržišta, ali sa rastom od čak 232 posto u odnosu na 2025. godinu (535 naspram 161 vozila). Kineski proizvođači su ovaj obrazac prepoznali na vreme. Umesto da nastupaju isključivo sa električnim modelima, na srpsko tržište dovode i benzince, i pune i plug-in hibride, tačno onako kako to trenutno traži kupac kome infrastruktura za punjenje još nije svuda dostupna.

Zašto baš sada: sporazum sa Kinom i državne subvencije

Deo odgovora leži i u promenjenim pravilima igre. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine na snazi je od 1. jula 2024. godine i pokriva oko 20.000 carinskih tarifnih linija, od kojih je 60 posto odmah oslobođeno carine, dok se ostatak postepeno smanjuje u narednih pet do deset godina. Novi automobili biće u potpunosti oslobođeni carine za deset godina, polovni za pet, što znači da će cenovna prednost kineskih vozila u Srbiji tokom ovog perioda dodatno rasti, a ne opadati.

Tu je i državni podsticaj za kupce. Za 2026. godinu predviđena je subvencija do 5.000 evra po vozilu za nova električna i hibridna vozila, dostupna fizičkim licima, preduzetnicima i firmama, uz prijavu isključivo elektronskim putem preko portala eUprave, od 1. marta do 30. septembra. Za budžetsku 2026. godinu za tu namenu izdvojeno je 170 miliona dinara.

Servisna mreža prestaje da bude slaba tačka

Najčešća zamerka kineskim automobilima do skoro je bila neizvesnost oko servisa i rezervnih delova. Ta slika se menja brže nego što se pretpostavljalo. Prema Vračevićevim rečima, u Srbiji je već otvoreno nekoliko novih servisa specijalizovanih za kineska vozila, a deo postojećih servisa koji su ranije održavali druge marke sada je sertifikovan i za kineske proizvođače. To u praksi znači da pronalaženje „majstora“ za kineski automobil više nije problem kakav je bio pre samo godinu ili dve.

Kineski proizvođači dodatno rade i na proizvodnji bliže Evropi. BYD gradi fabriku u Mađarskoj, a Chery već proizvodi deo modela u Španiji. Kraći logistički lanac trebalo bi dodatno da spusti cene i učini kineska vozila još konkurentnijim na tržištima poput srpskog.

Šta sledi: firme još oklevaju, ali se to menja

Trenutno su za kineske automobile najviše zainteresovana fizička lica, dok su firme opreznije jer im je ključna sekundarna, odnosno preprodajna vrednost vozila nakon nekoliko godina korišćenja. Ona za kineske marke u Srbiji još nije jasno utvrđena, jednostavno zato što ih ima prekratko na tržištu da bi se formirao pouzdan obrazac.

Upravo to lizing industrija prati kao sledeći veliki okidač rasta. Kada firme i preduzetnici počnu masovnije da uvrštavaju kineska vozila u svoje flote, procena je da će rast tražnje postati još izraženiji nego do sada. Do tog trenutka, ceo segment ostaje jedan od najdinamičnijih delova domaćeg automobilskog tržišta, i sudeći po brojkama iz prve polovine 2026. godine, njegov najveći deo tek dolazi.

Za detaljniji pregled modela, cena i poređenja pojedinačnih vozila, portal kineski automobili u Srbiji redovno prati ovaj segment tržišta i ažurira ponudu kako novi modeli stižu kod nas.