RZS objavio ICT podatke za 2026: šta internet i prodaja online znače za firme
Republički zavod za statistiku objavio je godišnje istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji za 2026. godinu, a podaci su korisni mnogo više nego što deluju na prvi pogled. Za preduzetnike i male firme to nije samo statistika o internetu i računarima, već signal koliko je tržište digitalno, koliko su kupci dostupni onlajn i koliko vredi ulagati u sajt, prodaju preko mreže i svakodnevne digitalne alate.
Prema saopštenju RZS-a, 91,2% domaćinstava u Srbiji ima internet priključak, što je za 1,1 procentni poen više nego 2025. godine. To znači da je internet praktično standard, a ne dodatni kanal. Istovremeno, računar ima 68,7% domaćinstava, što je pad od 3,0 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Drugim rečima, sve više ljudi koristi internet, ali ne nužno preko računara, već često preko telefona i drugih uređaja. Za male firme to je važna poruka: ako sajt, webshop ili marketinški materijal nisu prilagođeni mobilnim korisnicima, gubite deo publike koju već imate pred sobom.
RZS navodi i da 91,8% lica koristi internet, dok ga 4,6% nikada nije koristilo. Među onima koji su bili onlajn u poslednja tri meseca, više od 88% internet koristi više puta dnevno. To u praksi znači da kupac, klijent ili partner više nije teško dostižan digitalno, nego je gotovo stalno prisutan na mreži. Za preduzetnika to otvara prostor da komunikaciju, promociju, prodaju i podršku premesti tamo gde se ljudi već nalaze - na internet, u aplikacije i u poruke koje stižu brzo i jednostavno.
Najvažniji deo za biznis dolazi iz podataka o privredi: 100% preduzeća koristi internet, a 85,8% ima veb-sajt. Još zanimljivije, tokom 2025. godine 28,8% preduzeća prodavalo je proizvode ili usluge putem interneta. To pokazuje da digitalno poslovanje više nije rezervisano za IT i trgovinu, već ulazi u širi krug delatnosti. Ako još nemate sajt ili ne koristite onlajn prodaju, pitanje više nije da li je to moderno, već da li ste ostali bez dela tržišta koje već funkcioniše digitalno.
Za preduzetnike to ima i vrlo praktičnu poresku i organizacionu stranu. Onlajn prodaja znači urednije praćenje porudžbina, lakšu evidenciju prometa i jasniju komunikaciju sa knjigovođom. U isto vreme, zahteva pažnju oko fiskalnih obaveza, izdavanja ispravnih računa i usklađivanja prodajnog procesa sa propisima koji važe u Srbiji. Ako tek uvodite digitalnu prodaju, dobro je da unapred proverite kako će se obraditi plaćanja, isporuka, reklamacije i evidencije, kako ne biste naknadno morali da popravljate procese pod pritiskom.
Ovaj RZS-ov pregled je koristan i za planiranje troškova. Kada većina tržišta koristi internet svakodnevno, ulaganje u veb-sajt, SEO, oglase, e-mail komunikaciju ili automatizaciju više nije luksuz, već deo osnovne infrastrukture poslovanja. To ne znači da svaka firma mora da postane veliki onlajn trgovac, ali znači da i najmanji biznis mora da bude vidljiv i funkcionalan u digitalnom okruženju. U suprotnom, konkurencija koja se pojavljuje u pretrazi, na društvenim mrežama ili u oglasima lakše preuzima kupce.
Za male firme koje već posluju digitalno, podaci su dobar podsticaj da preispitaju kvalitet prisustva na mreži: da li je sajt pregledan na telefonu, da li kupac brzo dolazi do cene i kontakt forme, da li se odgovara na upite u razumnom roku i da li je proces kupovine jednostavan. Ako je vaš sajt samo formalnost, a ne prodajni alat, statistika pokazuje da tržište može da vas zaobiđe mnogo lakše nego ranije. Tu su korisni i praktični tekstovi poput kako kreirati prvi digitalni marketing plan i najčešćih termina u poslovanju i marketingu, jer mnogi preduzetnici tek kroz osnovnu strukturu vide gde gube vreme i novac.
Važno je i metodološko ograničenje: podaci o domaćinstvima i pojedincima odnose se na stanovništvo starosti od 16 do 74 godine, a podaci o firmama obuhvataju preduzeća sa 10 i više zaposlenih iz određenih delatnosti. To znači da se statistika ne može direktno prevesti na baš svaku mikro firmu, ali daje dobar signal o tome kako se ponaša tržište u Srbiji. Za paušalce, preduzetnike i manje firme poruka je jasna: internet je postao osnovni kanal poslovanja, a ne dodatak.
Šta bi preduzetnik sada trebalo da uradi? Ako nemate sajt, razmislite da ga uvedete. Ako ga imate, proverite da li je prilagođen mobilnim uređajima i da li vodi do konkretne akcije: poziva, porudžbine ili upita. Ako prodajete robu ili usluge, razmislite da li deo ponude može da ide onlajn. A ako već poslujete preko interneta, iskoristite priliku da sredite procese, dokumentaciju i način naplate, jer digitalno tržište u Srbiji više nije u fazi eksperimenta, već u fazi standarda.
Za preduzetnike je najvažniji zaključak da brojke RZS-a ne govore samo o tehnologiji, već o navikama kupaca i o tome gde se danas odvija poslovanje. Onaj ko svoje usluge i proizvode ne prilagodi digitalnom ponašanju tržišta, rizikuje da bude skuplji, sporiji i manje vidljiv nego konkurencija. Zato ove podatke treba čitati kao praktičan signal za planiranje prodaje, troškova i razvoja poslovanja u Srbiji.
