Narodna banka Srbije odlučila je da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75%, uz nepromenjene stope na depozitne olakšice od 4,5% i kreditne olakšice od 7,0%. Za preduzetnike i vlasnike malih firmi ovo nije samo tehnička vest iz monetarne politike, već signal kakvi uslovi finansiranja mogu da se očekuju u narednom periodu.
U praksi, kada centralna banka ne menja kamatne stope, poruka tržištu je da želi da zadrži kontrolu nad inflacijom, ali i da ne uvodi dodatni pritisak na privredu. To znači da se trenutno ne šalje signal naglog pojeftinjenja novca, ali ni novog pooštravanja koje bi dodatno otežalo kreditiranje. Za firme koje razmišljaju o likvidnosti, obrtim sredstvima ili investicionim kreditima, ovakva odluka znači nešto više predvidivosti u planiranju troškova.
NBS je odluku donela uzimajući u obzir kretanje inflacije i rizike iz međunarodnog okruženja. Inflacija je i dalje u granicama cilja, ali je u maju iznosila 3,5% zbog rasta svetskih cena nafte i skupljih derivata na domaćem tržištu. Vlada je deo tog pritiska ublažila smanjenjem akciza na gorivo i korišćenjem sopstvenih rezervi, što je važno jer pokazuje kako se inflacioni udari prenose i na domaće poslovanje kroz troškove transporta, distribucije i proizvodnje.
Za mala i srednja preduzeća ovo je posebno važno ako posluju u delatnostima koje zavise od goriva, logistike, nabavke sirovina ili svakodnevnog kretanja cena repromaterijala. Kada energenti poskupe, pritisak se ne vidi samo na pumpi, već i u cenama dostave, proizvodnje, veleprodaje i konačno u maržama. Zato je stabilna referentna stopa dobra vest u smislu monetarne predvidivosti, ali ne uklanja sve troškove koje biznis oseća u realnom vremenu.
Za preduzetnike je poruka jasna: ovo je trenutak da se pažljivije upravlja gotovinom, da se ne ulazi olako u nove obaveze sa promenljivom kamatom i da se proveri koliko su postojeći krediti, dozvoljeni minusi i lizing opterećenje za firmu. Ako imate zaduženje vezano za euribor ili neku varijabilnu stopu, svaka promena politike velikih centralnih banaka može se preliti i na vaše mesečne rate, pa je korisno unapred znati koliki vam je prostor za disanje u scenariju više kamate ili skupljeg finansiranja.
NBS je istakla i da su cene hrane od novembra prošle godine u padu na međugodišnjem nivou, a da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije bilo većih korekcija cena proizvoda koji su bili obuhvaćeni tom merom. Ako se dobar rod voća i povrća održi, neprerađena hrana bi mogla da deluje smirujuće na inflaciju. Za trgovce, ugostitelje i prehrambeni sektor to znači da će se dalje pratiti odnos između nabavnih cena i krajnje prodajne cene, jer prostor za podizanje cena nije neograničen kada inflacija usporava.
Istovremeno, bazna inflacija ostaje relativno stabilna i približava se gornjoj granici cilja, što pokazuje da su određeni troškovni pritisci i dalje prisutni. U prevodu za male firme: čak i kada se opšti pokazatelji smiruju, pojedinačne stavke u troškovima poslovanja mogu ostati visoke. Zato je pogrešno oslanjati se samo na opšti narativ o stabilizaciji, bez detaljne analize sopstvene strukture troškova.
Međunarodno okruženje i dalje je neizvesno, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku i oscilacija na tržištu nafte. NBS zato zadržava restriktivan pristup, a sličan oprez vidljiv je i kod velikih centralnih banaka. Evropska centralna banka je nedavno podigla stopu, dok FED nije menjao svoj raspon. To tržištu govori da je period brzog popuštanja monetarne politike i dalje neizvestan, pa firme ne bi trebalo da planiraju poslovanje kao da će krediti uskoro znatno pojeftiniti.
U domaćoj ekonomiji, međutim, postoje i pozitivni signali. Rast BDP-a u prvom tromesečju bio je iznad preliminarne procene, a rast su nosili uslužni sektori i poljoprivreda. To je važna poruka za preduzetnike jer pokazuje da tražnja nije stala, već se menja po sektorima. Posebno zanimljivo je da su turizam i trgovina na malo beležili povoljnija kretanja, što znači da potrošačka aktivnost i dalje postoji, ali da kupci pažljivije biraju gde troše.
Za domaće firme još jedan signal dolazi iz industrije i izvoza. Prerađivačka industrija se oporavila nakon slabijeg početka godine, delom zbog problema u poslovanju NIS-a, dok je izvozni sektor pokazao otpornost uprkos slabijoj tražnji iz Evropske unije i regiona. To govori da su diversifikacija tržišta i proizvoda sve važniji. Preduzetnici koji zavise od jednog kupca, jednog tržišta ili jedne grupe dobavljača u ovakvom okruženju imaju znatno veći rizik od poremećaja.
Posebnu pažnju vredi obratiti na podatak da je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu u maju porasla 16,4% na međugodišnjem nivou. To pokazuje da novca u sistemu ima i da kreditna tražnja nije slaba, ali to ne znači da je zaduživanje automatski pametan potez. Za preduzetnika je ključno da razlikuje rast dostupnosti kredita od isplativosti zaduženja. Ako uzimate finansiranje, mora biti jasno da li vam ono donosi prihod, ubrzava obrt kapitala ili samo krpi tekuće rupe u likvidnosti.
Za vlasnike malih i srednjih firmi ovo je praktičan zaključak: sada nije vreme za impulsivne odluke, već za precizno finansijsko planiranje. Proverite da li su vam zaduženja pod kontrolom, da li možete da izdržite skuplje inpute i kako bi vas pogodio novi talas inflacije ako energenti ponovo poskupe. Ako imate investiciju u planu, razmišljajte o scenarijima, a ne o jednoj projekciji. Ako vam je firma osetljiva na cenu goriva, nabavke ili kamate, napravite rezervni plan pre nego što tržište to od vas bude tražilo.
Naredna sednica NBS zakazana je za 13. avgust, pa će tržište tada dobiti novu procenu rizika i inflacionih kretanja. Do tada, za preduzetnike je najvažnije da prate svoj novčani tok, ne računaju na brzo pojeftinjenje finansiranja i da cene formiraju na osnovu realnih troškova, a ne optimizma. U ovakvom periodu prednost imaju firme koje brzo vide promenu i još brže prilagode poslovni model.
