Za svakog preduzetnika koji posluje u Srbiji, kvalitet propisa nije apstraktna tema iz administracije, već nešto što direktno utiče na cenu poslovanja, planiranje i svakodnevne odluke. Novi Regulatorni indeks Srbije pokazuje da institucije jesu napredovale u uključivanju privrede u pripremu propisa, ali da i dalje postoji ozbiljan problem tamo gde je firmama najvažnije: u pravovremenoj i jasnoj primeni zakona.
Prema podacima koje je predstavio NALED, u protekloj godini institucije su ostvarile 50 od mogućih 100 poena. To znači da sistem nije u stanju da se oceni kao stabilan i potpuno predvidiv, već kao oblast u kojoj postoje pojedinačni pomaci, ali i dalje mnogo prostora za poboljšanje. Za preduzetnike to u praksi znači da se i dalje mora računati na izmene koje stižu sporo, na podzakonska akta koja kasne i na različita tumačenja istog propisa u praksi.
Šta je dobro, a gde sistem i dalje zapinje
Jedna od boljih ocena odnosi se na brzinu reagovanja institucija. Ministarstva su, prema izveštaju, u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. To je važan signal jer pokazuje da komunikacija sa institucijama može biti efikasnija nego ranije, barem kada je reč o formalnim zahtevima i traženju informacija.
Međutim, kada se pogleda šira slika, vidi se da privreda i dalje nema dovoljno jasnu i pravovremenu mapu onoga što sledi. Tokom analize 41 zakona od značaja za privredu, javne rasprave su održane za 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna. To jeste pomak, ali ostaje problem što sastavi radnih grupa i kontakt osobe za privredu često nisu javno objavljeni. Drugim rečima, preduzetnici formalno imaju prostor da učestvuju, ali im kanal do tog procesa nije uvek dovoljno vidljiv ni praktičan.
Još veći problem je to što javna slušanja u Narodnoj skupštini nisu organizovana, zbog čega se smanjuje prostor da privreda na vreme ukaže na posledice novih pravila. U svakodnevnom poslovanju to može da znači da firma sazna za novu obavezu tek kada već mora da je primeni, umesto da ima dovoljno vremena da prilagodi ugovore, softver, interne procedure ili obračun poreza i doprinosa.
Preduzetnicima je najskuplja neizvesnost
Upravo tu dolazimo do suštine ovog izveštaja: problem nije samo u tome da li zakon postoji, već da li firma zna kako i kada će se zaista primenjivati. Jelena Bojović iz NALED-a ukazala je na to da su planovi Vlade i sistemsko praćenje rokova za podzakonske akte ključni za predvidivost poslovanja. To je tema koja je posebno važna za male firme, jer one nemaju odeljenja za regulatorni monitoring niti veliki pravni tim koji može svakodnevno da prati svaku promenu.
Za preduzetnika, kašnjenje pravilnika i uputstava znači dodatni trošak. Nekad je to trošak savetnika, nekad kašnjenje u lansiranju proizvoda ili usluge, a nekad i rizik od greške u primeni. Zato je svaka obaveza koja je zakonski najavljena, ali nije do kraja razrađena podzakonskim aktima, praktično signal da treba oprezno planirati naredne mesece. U takvim situacijama nije dovoljno pročitati naslov zakona; potrebno je pratiti i kako će ga nadležni stvarno tumačiti.
Ovo je posebno važno firmama koje rade sa državom, izvoznicima, kompanijama koje imaju kompleksnu evidenciju ili poslovima gde jedna administrativna greška može da povuče više posledica. Ako ste u takvoj poziciji, isplati se da već sada uvedete rutinu praćenja propisa, a ne da reagujete tek kad stigne kontrola ili nova obaveza. Dobro organizovano poslovanje u ovakvom okruženju nije luksuz, već zaštita od nepotrebnih troškova.
Kašnjenje podzakonskih akata ostaje najveći problem
Najslabije ocenjena oblast ponovo je sprovođenje zakona. Od 210 podzakonskih akata koji su tokom 2025. trebalo da budu doneti, usvojeno je samo osam. To je tek 4%, a prosečno čekanje na usvajanje iznosilo je 727 dana. Ovi podaci jasno govore da je jedan od najvećih izazova upravo jaz između onoga što je formalno usvojeno i onoga što je operativno spremno za primenu.
Za privredu to znači da novi propis često postoji samo na papiru, dok u praksi ostaje nejasno kako se koristi, prijavljuje ili dokazuje usklađenost. U takvim situacijama firma može biti izložena različitim tumačenjima, posebno ako posluje na više lokacija ili sarađuje sa više institucija. Zato je jedno od najvažnijih pitanja za svakog vlasnika firme: da li znam šta je konačno obaveza, a šta je još u prelaznoj fazi?
Administrativno opterećenje privrede i dalje je procenjeno na 2,7% BDP-a. To je signal da birokratski trošak nije sitan i da ga mali biznisi često osećaju mnogo više nego velike kompanije. Dok veliki sistemi mogu da rasporede trošak kroz više sektora, manji preduzetnik ga obično plaća kroz sopstveno vreme, dodatnu administraciju i potrebu da angažuje eksternu podršku.
Šta institucije rade umesto propisa i zašto to nije dovoljno
Kada podzakonska akta kasne, institucije često pokušavaju da ublaže problem davanjem mišljenja o primeni propisa. Tokom 2025. trinaest od 25 ministarstava koja su dostavila podatke izdalo je ukupno 1.577 mišljenja. To pokazuje da postoji potreba da se odgovori na pitanja privrede, ali i da sistem i dalje funkcioniše kao delimična zamena za ono što bi trebalo da bude jasno uređeno pravilnikom ili drugim obavezujućim aktom.
Za preduzetnike je važno da znaju da takva mišljenja uglavnom nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća. Drugim rečima, ona mogu pomoći da steknete orijentaciju, ali ne garantuju sigurnost ako dođe do spora ili kontrole. Zato NALED predlaže javni elektronski registar mišljenja institucija, što bi u praksi moglo da smanji lutanje i različita tumačenja. Za mala i srednja preduzeća to bi bio značajan korak, jer bi im olakšao da brzo provere kako država uopšte gleda na određenu obavezu.
Još jedna važna poruka iz indeksa jeste da nije dovoljno imati zakon; potrebno je da postoji i plan kada će biti donet, dopunjen i sproveden. Drugu godinu zaredom nije donet Plan rada Vlade, a veliki deo donetih zakona nije bio ni u poslednjem dostupnom planu. To za privredu znači manje mogućnosti za pripremu i veće troškove usklađivanja. S druge strane, usvajanje Plana rada Vlade za 2026. u propisanom roku jeste pozitivan signal, jer sugeriše da bi naredni ciklus mogao biti predvidiviji.
Šta preduzetnik može da uradi već sada
Za vlasnike malih firmi, ovaj izveštaj je podsetnik da regulatorni rizik treba posmatrati kao deo poslovnog planiranja, isto kao kursne razlike, poreske obaveze ili cenu sirovina. Ako pratite samo konačne zakone, a ne i podzakonske akte, lako možete propustiti trenutak kada se pravila stvarno počnu primenjivati. Zato je korisno da jednom mesečno proverite šta je u pripremi, naročito ako poslujete u sektoru koji je često podložan novim pravilima.
Takođe, nije loše da unapred pripremite internu listu pitanja za računovođu, pravnika ili eksternog savetnika: da li nova pravila utiču na fakturisanje, prijave, ugovore, evidenciju ili rokove? Ovakav pristup je često jeftiniji od naknadnog ispravljanja grešaka. Ako vas zanimaju i druge teme koje direktno utiču na administraciju i usklađenost, korisno je pogledati i tekstove o elektronskim fakturama i o tome šta znači dokumentovano poslovanje u praksi.
Zaključak je prilično jasan: Srbija jeste napravila korak napred u uključivanju privrede u rasprave o propisima, ali najveći izazov ostaje primena. Za preduzetnike to znači da oprez, dobra evidencija i praćenje regulatornih promena nisu administrativni hobi, već deo zdrave poslovne strategije. U narednom periodu najviše će vredeti oni koji ne čekaju da pravila stignu do njih u poslednjem trenutku, već ih prate unapred i prilagođavaju poslovanje na vreme.
