Minimalna zarada od 1. januara 2027. raste na 70.470 dinara, kaže Mali

Za poslodavce u Srbiji, posebno za preduzetnike i mala preduzeća koja imaju zaposlene na minimalcu ili blizu njega, najvažnija vest iz Ministarstva finansija je jasna: od 1. januara 2027. minimalna zarada bi trebalo da iznosi 70.470 dinara, odnosno 600 evra. Uz to, najavljeno je i povećanje neoporezivog dela dohotka, što je za mnoge firme jednako važno kao i sam iznos minimalca, jer direktno utiče na ukupni trošak zarade.

Prema saopštenju nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, planirano povećanje minimalne zarade iznosi 9,2 odsto. Istovremeno, neoporezivi deo zarade trebalo bi da poraste sa 34.521 dinar na 37.369 dinara. U praksi, to znači da će se promeniti i obračun zarada i obaveze poslodavaca prema državi, pa firme koje rade sa niskim platama treba na vreme da provere svoje troškovnike i ugovore o radu.

Ministar finansija Siniša Mali naveo je i da bi cena rada po satu trebalo da poraste sa 371 na 405 dinara. On je rekao da bi Vlada Srbije takvu odluku mogla da donese već na narednoj sednici, kako bi poslodavci i zaposleni imali dovoljno vremena da se pripreme. To je važna informacija za sve koji planiraju budžete za 2027. godinu, jer kod manjeg biznisa i relativno malo povećanje po radniku može da napravi ozbiljnu razliku u mesečnim rashodima.

Šta ovo znači za preduzetnike i male firme

Za preduzetnike koji imaju zaposlene, naročito u delatnostima gde je zarada često na donjoj granici tržišta, ova promena nije samo statistika. Minimalna zarada određuje donji prag za veliki broj obračuna, a svako povećanje vuče sa sobom i veće izdvajanje za bruto trošak rada. To je naročito bitno za radnje, ugostitelje, servise, trgovinu i druge male sisteme gde trošak osoblja čini jedan od najvećih mesečnih izdataka.

Drugi deo vesti, povećanje neoporezivog iznosa, ublažava deo pritiska na poslodavce jer smanjuje osnovicu na koju se plaćaju porezi. Ipak, to ne znači da trošak rada ostaje isti. U praksi, poslodavci će morati da provere koliko se stvarno menja ukupan iznos koji mesečno izdvajaju za neto zaradu, poreze i doprinose, posebno ako imaju više radnika na najnižim platnim razredima.

Ova tema je posebno važna za paušalce i preduzetnike koji povremeno prelaze iz statusa samostalnog rada u model sa zaposlenima. Ako planirate širenje poslovanja, novo zapošljavanje ili prelazak sa saradnika na stalno angažovanje, rast minimalca ulazi direktno u računicu. Zato nije dovoljno gledati samo neto platu koju radnik prima, već i celokupan trošak rada, jer upravo taj trošak često odlučuje da li je novi posao održiv.

Kako se donosi odluka i zašto je bitan Socijalno-ekonomski savet

Iz Ministarstva finansija poručuju da je dogovor postignut u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, ali i da nije bilo punog konsenzusa svih strana. Unija poslodavaca je prihvatila predlog povećanja, dok sindikati nisu dali saglasnost. Za preduzetnike je ovo važan signal da se visina minimalca i dalje formira kroz pregovore, a ne kroz jednostranu odluku bez ikakvog društvenog i ekonomskog konteksta.

Ministar je podsetio i da se visina minimalne zarade utvrđuje prema više parametara iz Zakona o radu, među kojima je i rast bruto domaćeg proizvoda. To je standardna procedura u Srbiji i znači da preduzetnici ne treba da posmatraju minimalac kao izolovanu brojku, već kao deo šireg okvira koji uključuje stanje privrede, inflaciju i tržište rada. Za poslodavce je korisno da ovu odluku ne čekaju pasivno, već da je uključe u planiranje cena, marži i ugovornih obaveza za narednu godinu.

Šta preduzetnici treba da provere već sada

• da li imaju zaposlene čija je plata vezana za minimalnu zaradu ili blizu tog nivoa;
• koliko će novi iznos uticati na bruto trošak po radniku;
• da li je potrebno menjati interne obračune, budžete i planove likvidnosti;
• da li su cene usluga ili proizvoda dovoljno visoke da izdrže veći trošak rada;
• da li knjigovođa ili obračun zarada treba unapred da pripremi nove kalkulacije.

U ovakvim situacijama najčešća greška malih firmi je da čekaju poslednji trenutak. Ako rast minimalca uđe u primenu od 1. januara 2027, poslovno planiranje mora da krene ranije, jer se promena ne odnosi samo na jednu isplatu, već na čitav niz mesečnih obaveza koje se ponavljaju tokom godine. Kod preduzetnika sa manjim maržama to često znači da treba na vreme pregovarati sa kupcima, korigovati cene ili preispitati broj zaposlenih i organizaciju posla.

Za one koji već sada prate poreske i radnopravne obaveze, ova vest je još jedan podsetnik da se promene u zaradama u Srbiji gotovo uvek preliju i na administraciju. Zato je važno da se uz ovu odluku prate i budući podzakonski akti i konačna odluka Vlade Srbije, kao i da se obračuni proveravaju sa knjigovođom. Ako vas zanimaju i širi troškovi poslovanja, korisno je pogledati i tekstove o ceni knjigovodstva za DOO i o tome da li je paušalac ili DOO bolji izbor za vaš model rada.

Suština je jednostavna: minimalna zarada od 1. januara 2027. raste, neoporezivi deo se takođe povećava, a poslodavci u Srbiji treba da tu promenu ukalkulišu u budžete mnogo pre prvog obračuna. Ko to uradi na vreme, imaće manje rizika, manje improvizacije i bolju kontrolu troškova.