Rebalans budžeta i inflacija: zašto veći deficit nije samo računovodstvena tema

Rebalans budžeta za 2026. godinu ponovo je otvorio staro, ali za privredu veoma važno pitanje: koliko država može da poveća potrošnju a da to ne završi kao dodatni pritisak na cene, kamate i poslovno planiranje. Fiskalni savet ocenjuje da je povećanje deficita na 3,5 odsto BDP-a ekonomski neopravdano i da bi moglo da podstakne inflaciju u trenutku kada privreda već raste solidnim tempom.

Za preduzetnike to nije samo rasprava o javnim finansijama. Kada država troši više nego što je planirano, a naročito kada taj novac ulazi u privredu kroz jednokratne transfere i druge vanredne rashode, to može da pogura tražnju. A kada tražnja raste brže od ponude, firme to uglavnom osete kroz skuplje inpute, jači pritisak na zarade, teže formiranje cena i slabiju predvidivost u nabavci.

Šta je suština spora oko rebalansa

Prema oceni Fiskalnog saveta, deficit republičkog budžeta se rebalansom podiže sa tri na 3,5 odsto BDP-a, što u apsolutnom iznosu znači dodatnih 59 milijardi dinara. Istovremeno, savet navodi da bi bez rebalansa deficit verovatno bio između dva i 2,5 odsto BDP-a, pa zaključak glasi da se fiskalni rezultat pogoršava više nego što je nužno.

Glavni razlog za ovakav pomak nisu investicije koje bi dugoročno širile proizvodni kapacitet privrede, već rast rashoda, pre svega zbog jednokratnih davanja stanovništvu. Rebalansom se rashodi povećavaju za oko 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara. Drugim rečima, država više dodaje na strani potrošnje nego što nadoknađuje kroz nove prihode.

U takvoj kombinaciji obično se javlja problem koji preduzetnici dobro poznaju iz sopstvene prakse: kada se troši više nego što poslovni model može da iznese, negde mora da nastane pritisak. Kod države je to najčešće viši deficit, a u ekonomiji to često znači veći inflatorni pritisak, više neizvesnosti i slabiju fiskalnu disciplinu.

Zašto ovo može da bude problem za tržište

Fiskalni savet poručuje da bi ovakva fiskalna ekspanzija imala smisla samo u slučaju ozbiljnog pogoršanja privrednih kretanja, kada država namenski podstiče tražnju da bi ublažila krizu. Međutim, prema njihovoj proceni, takvih okolnosti trenutno nema. Vlada je, naprotiv, podigla i projekciju rasta sa tri na 3,3 odsto, što znači da se ekonomija ne nalazi u recesionom scenariju.

To je važno jer dodatno ubrizgavanje novca u sistem u vreme kada privreda već radi blizu potencijala ne stvara nužno novi održiv rast. U praksi, takav potez češće završava kao veći pritisak na cene, posebno u sektorima gde je ponuda već zategnuta: trgovina, ugostiteljstvo, logistika, usluge i sve delatnosti koje zavise od uvoza ili od domaće radne snage koja je već skupa i teško dostupna.

Za vlasnike malih i srednjih firmi to znači da bi naredni meseci mogli doneti još jedno podešavanje poslovne matematike. Ako inflacija ostane uporna, teško je zadržati iste marže bez korekcije cena, a svako podizanje cena mora da bude pažljivo odmjereno da ne bi otjeralo kupce. Zato se ovakve budžetske odluke ne posmatraju samo kroz budžetske tabele, već kroz njihov efekat na ponašanje kupaca i dobavljača.

Kako se puni rupa u budžetu

Jedan deo većih prihoda dolazi iz poreskih izvora, pre svega iz PDV-a i poreza na dobit. Fiskalni savet navodi da je rast naplate PDV-a zasad solidan i da bi, ako se trend nastavi, prihod od tog poreza do kraja godine mogao da bude veći od prvobitnog plana. Za privredu je to ujedno i signal da je potrošnja i dalje prilično živa, jer PDV najbrže pokazuje kako se kreće domaća tražnja.

Ali veći deo dodatnih prihoda, kako se navodi, ne dolazi iz stabilnih poreskih izvora, već iz neporeskih prihoda, pre svega iz očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije. Takvi prihodi mogu izgledati korisno za popunjavanje budžeta, ali nisu trajna osnova za planiranje javne potrošnje. Za preduzetnike je to važna poruka: kada država budžet oslanja na vanredne prilive, prostor za ponavljanje takvog modela u narednim godinama obično je slabiji.

To znači da kratkoročno možda nema direktnog udara na vaš posao, ali srednjoročno raste rizik da se fiskalna politika vodi od prilike do prilike, umesto po jasnom planu. A tržište ne voli ad hoc odluke. Firme odavno znaju da ne mogu ozbiljno da planiraju zalihe, ulaganja i zapošljavanje ako ne mogu da procene kako će izgledati porezi, troškovi finansiranja i opšti cenovni nivo.

Akcize na gorivo: privremeni predah, ali i budžetski trošak

Posebna stavka koja utiče i na državu i na privredu jeste privremeno smanjenje akciza na naftne derivate. Taj potez smanjuje budžetske prihode za oko 30 milijardi dinara. Prema oceni Fiskalnog saveta, cilj mere je bio da se ublaži prelivanje rasta cena nafte sa svetskog tržišta na domaće maloprodajne cene goriva.

Za preduzetnike je to jedna od najvažnijih tema jer gorivo nije trošak samo za transportne i logističke firme. Ono utiče na gotovo svaki biznis: dostavu robe, servisne intervencije, građevinu, poljoprivredu, taksi i kurirske usluge, pa i na maloprodaju koja zavisi od redovnog dopremanja robe. Ako se akcize menjaju, to se vrlo brzo preliva na operativne troškove.

Drugim rečima, manji trošak goriva danas može pomoći da se ublaži udar na marže, ali je to samo privremeni ventil. Ako bi se budžetski prostor dodatno suzio, država u nekom trenutku može biti primorana da traži druge izvore prihoda ili da koriguje rashode. Zato preduzetnici u energetskim i transportnim troškovima treba da računaju na mogućnost daljih promena, a ne na to da će trenutni nivo trajati neograničeno.

Šta je ovde najvažnije za preduzetnike

Iz ugla poslovanja, ova vest nije samo signal o tome kako Vlada balansira prihode i rashode. Ona govori da fiskalna politika ulazi u zonu veće diskrecije, a to za firme obično znači manje predvidivosti. Kada država pojačava potrošnju bez jasnog ekonomskog opravdanja, preduzetnici vrlo često prvi osete posledice kroz skuplje finansiranje, veći pritisak na cene i oprezniju potrošačku tražnju.

To je naročito važno za male firme koje nemaju velike rezerve likvidnosti. Ako marža zavisi od nekoliko ključnih ulaznih troškova, i mala promena u gorivu, nabavci, platama ili kamatama može da izbaci poslovni plan iz ravnoteže. Zato je sada pravo vreme da se pregleda kalkulacija cena, da se proveri koliko košta zaliha po novim uslovima i da se unapred vidi gde se može uštedeti bez ugrožavanja kvaliteta.

Za preduzetnike koji rade sa dugim rokovima naplate ovo je dodatni razlog da paze na keš tok. Inflacija i veći fiskalni deficit često ne deluju odmah dramatično, ali se osećaju kroz sporije ili skuplje finansiranje obrtnog kapitala. Ako vam kupci plaćaju sa zakašnjenjem, a dobavljači traže kraće rokove, prostor za grešku postaje sve manji.

Šta da uradite sada

• Proverite da li vam cene pokrivaju rast svih ulaznih troškova, ne samo nabavke.
• Pregledajte ugovore sa dobavljačima i vidite gde postoji prostor za fiksiranje uslova.
• Ako zavisite od goriva i transporta, obratite pažnju na moguće dalje promene akciza i maloprodajnih cena.
• Razmislite o rezervi likvidnosti za period kada tražnja može oscilirati.
• Ako planirate kredit ili investiciju, računajte da inflatorni pritisci mogu uticati na cenu finansiranja.

Ovde je ključna poruka jednostavna: budžetski deficit možda deluje kao tema za ekonomiste i institucije, ali njegova posledica se vrlo brzo spušta do realnog sektora. Za firmu je manje važno ko je politički dobio raspravu, a mnogo važnije da li će naredni kvartali doneti skuplji novac, skuplji transport i teže planiranje prodaje.

U takvom okruženju najbolje prolaze oni koji ne čekaju da tržište samo „sredi stvari“, već unapred prilagođavaju troškove, zalihe i cenovnu politiku. Ako vodite mali biznis, sada je trenutak da gledate ne samo svoje prihode, nego i širu makro sliku koja te prihode može da ubrza ili uspori. To je razlika između firme koja reaguje i firme koja planira.

Za dodatni kontekst o kreditima i finansiranju, pogledajte i kako odluke o kamatnim stopama utiču na troškove finansiranja i šta poskupljenje nafte znači za domaće cene i poslovanje.