NBS: dinarska štednja raste brže od devizne, a to šalje važan signal tržištu

Rast štednje obično zvuči kao tema za bankare i ekonomiste, ali za preduzetnike je to mnogo više od statistike. Kada Narodna banka Srbije objavi da i dinarska i devizna štednja dostižu nove rekorde, to govori o poverenju građana, stabilnosti sistema i raspoloženju na tržištu. A upravo od tog raspoloženja često zavisi koliko će lako biti doći do novca, kakvi će biti uslovi kreditiranja i kako će se kretati potrošnja.

Prema najnovijim podacima NBS, dinarska štednja je sredinom avgusta prešla 244 milijarde dinara, što je oko 2 milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra. Važan detalj je da dinarska štednja raste brže, pa je njen udeo u ukupnoj štednji stanovništva prvi put premašio 10%. To možda deluje kao mali procenat, ali u sistemskom smislu pokazuje da građani sve više prihvataju domaću valutu kao ozbiljan instrument čuvanja novca.

NBS u analizi ističe da je dinarska štednja u prethodnih 14 godina bila isplativija od devizne, i kratkoročno i dugoročno. Razlog za to nije jedna stvar, već kombinacija faktora: stabilniji kurs dinara u odnosu na evro, veće kamate na dinarske nego na evro depozite i povoljniji poreski tretman, jer se na kamatu na dinarsku štednju ne plaća porez. Za običnog štedišu to znači veći neto prinos, a za preduzetnika važan signal da domaća valuta ima podršku finansijskog sistema.

Iz ugla malog biznisa, ovo nije samo priča o depozitima. Kada domaća valuta dobija na poverenju, to obično olakšava planiranje troškova i smanjuje pritisak deviznih oscilacija na firme koje posluju u dinarima. Ako ste preduzetnik koji zarađuje u dinarima, ovakvo okruženje vam ide u prilog jer smanjuje potrebu da višak sredstava automatski vezujete za evro „iz opreza“. S druge strane, ako imate troškove ili nabavke vezane za uvoz, i dalje morate pratiti devizni rizik, ali vest pokazuje da se makroekonomska slika ne pogoršava.

U praksi, preduzetnici bi ovu informaciju trebalo da posmatraju i kroz prizmu upravljanja likvidnošću. Ako firma drži deo slobodnog novca na računu ili kroz kratkoročne depozite, važno je uporediti uslove koje nude banke za dinare i evre, kao i poreski efekat kamate. Ne postoji univerzalno pravilo za svaku firmu: izbor zavisi od toga u kojoj valuti imate prihode, u kojoj valuti su vam obaveze i koliko vam je novac dostupan u kratkom roku.

Posebno je zanimljivo što NBS navodi da je najveći rast dinarske štednje u prvom polugodištu 2026. zabeležen kod oročenja od šest do 12 meseci, što govori da građani ne traže samo „parking“ za novac, već i nešto duži horizont. Za preduzetnike je to još jedan podsetnik da se isplati planirati novčani tok makar nekoliko meseci unapred, umesto da sav višak stoji neorganizovano na računu bez jasne namene. Ovakvo ponašanje tržišta ujedno potvrđuje da ljudi sve više prihvataju dinar kao instrument štednje, a ne samo kao sredstvo plaćanja.

NBS je saopštila i da su inflacija i kurs dinara ostali u relativno stabilnim okvirima, uz devizne intervencije i rekordne devizne rezerve od 30,5 milijardi evra na kraju jula 2026. godine. Za preduzetnike je to važna poruka jer stabilan kurs i solidne rezerve znače manji rizik za poslovanje, posebno za one koji uvoze robu, imaju kreditne obaveze ili rade sa cenovnicima koje ne mogu često da menjaju. Stabilnost nije garant da neće biti oscilacija, ali smanjuje neizvesnost u svakodnevnom poslovanju.

Još jedan signal koji preduzetnici ne bi smeli da zanemare jeste podatak da su problematični krediti u bankarskom sektoru pali na najniži nivo od 2,0%. To obično znači zdraviji finansijski sistem i veću spremnost banaka da kreditiraju privredu, makar uz uobičajene uslove i oprez. Za mala preduzeća je to relevantno jer lakši pristup finansiranju često dolazi tek kada banke procene da je rizik niži i da je tržište stabilno.

Ova priča ima i širi strateški okvir. Fitch je u julu ponovo potvrdio pozitivne izglede Srbije za investicioni rejting, uz zadržavanje rejtinga na nivou BB+. To nije samo vest za državne finansije, već i za realni sektor: bolji kreditni profil zemlje najčešće dugoročno znači jeftinije finansiranje, veće poverenje investitora i bolji ambijent za rast. Ako vas zanima kako se takvi signali prenose na tržište, korisno je pogledati i tekstove o referentnoj kamatnoj stopi NBS i o tome koliko su srpske banke otporne na novu finansijsku krizu.

Za vlasnike firmi, praktična pouka je jednostavna: ne gledajte na ovakve podatke kao na statistiku koja vas se ne tiče. Rast dinarske štednje, stabilan kurs, niža inflacija i zdravi bankarski pokazatelji zajedno stvaraju okruženje u kojem se lakše planiraju nabavke, obračunavaju marže i pregovaraju finansijski uslovi. Ako imate višak likvidnosti, proverite da li vam deo rezervi može biti raspoređen efikasnije; ako planirate kredit, pratite šta se dešava sa kamatama i ponudom banaka; a ako poslujete sa inostranstvom, ostanite disciplinovani u upravljanju deviznim rizikom.

Zaključak je da ova analiza NBS ne govori samo o štednji građana, već i o kvalitetu ekonomskog okruženja u kojem preduzetnici rade. Kada domaća valuta dobija poverenje, a bankarski sistem ostaje stabilan, to je signal da se poslovne odluke mogu donositi sa nešto manje straha i nešto više planiranja. Za mala i srednja preduzeća to je uvek dobra vest, ali samo ako je pretvore u konkretnu finansijsku disciplinu.