Kako paušalac evidentira devizne fakture u KPO knjizi?
Iznos se u KPO upisuje u dinarima, preračunat po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan ostvarenja prometa/priliva, a ne ostavlja u evrima. Pazi da ne pomešaš datum izdavanja fakture, datum prometa i datum naplate – u KPO se evidentira po propisanom datumu. Vođenje odmah, dok je promet svež, sprečava greške (a aplikacija to može da […]
Da li paušalac može da posluje sa inostranstvom (devizne fakture)?
Da. Paušalac može da fakturiše inostranim klijentima i da prima devizna plaćanja na devizni račun radnje. Treba samo da vodiš računa o limitu prometa (6 miliona za paušal, 8 miliona za PDV) i da svaki priliv uredno evidentiraš u KPO knjizi, preračunat u dinare.
Da li paušalac može da ima zaposlene?
Da, paušalac može da zapošljava radnike i ne gubi zbog toga paušalni status. Ali zapošljavanjem ulaziš u dodatne obaveze: prijava na CROSO pre stupanja na rad, obračun zarade, PPP-PD pre svake isplate i plaćanje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih.
Šta je koeficijent delatnosti kod paušala?
Koeficijent delatnosti je broj kojim se koriguje polazna osnovica u zavisnosti od vrste delatnosti (procene profitabilnosti i rizika te delatnosti). Različite šifre imaju različite koeficijente, pa zato dve različite delatnosti, čak i u istoj opštini, ne plaćaju isti paušal.
Kako se računa paušalni porez (od čega zavisi osnovica)?
Polazi se od prosečne mesečne zarade, koja se koriguje koeficijentom delatnosti i elementima kao što su opština/zona sedišta i druge propisane okolnosti – tako se dobija paušalno utvrđen prihod (osnovica). Na tu osnovicu se obračunavaju porez (10%) i doprinosi (PIO, zdravstveno, za nezaposlenost). Konkretan mesečni iznos stoji u rešenju, a procenu za svoju delatnost i […]
Koje delatnosti ne mogu da budu paušalne?
Pravo na paušal ne može da ostvari preduzetnik koji obavlja delatnost iz oblasti: reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i trgovine na malo, ugostiteljstva (hoteli i restorani, priprema i posluživanje hrane), finansijskog posredovanja i osiguranja, kao i delatnosti u vezi sa nekretninama. Pazi pri izboru šifre – naziv usluge može zavarati, a šifra te […]
Da li mogu da registrujem radnju dok sam zaposlen kod drugog poslodavca?
Da, možeš biti preduzetnik i istovremeno zaposlen. Tada je prioritetni osnov osiguranja radni odnos – po njemu ide zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok se doprinos za PIO plaća po oba osnova (i kao zaposleni i kao preduzetnik), što uvećava tvoju buduću penziju. Bitno: obavesti Poresku upravu da si zaposlen, jer ti tada u […]
Da li stranac može da registruje preduzetničku radnju u Srbiji?
Načelno da – strano fizičko lice može da registruje preduzetnika u Srbiji, ali uz ispunjenje dodatnih uslova (npr. odobren boravak/uslovi za rad stranaca, a u pojedinim slučajevima i reciprocitet). Procedura je nešto složenija nego za domaće državljane, pa je preporuka da se pre registracije proveri konkretna situacija sa APR-om ili knjigovođom.
Šta je kvalifikovani elektronski sertifikat i gde se vadi?
To je elektronski potpis kojim se digitalno potpisuješ i prijavljuješ na državne portale (ePorezi, SEF, eRegistracija APR). Vadi se kod sertifikacionih tela: MUP (može besplatno, upisan na čip biometrijske lične karte), Pošta Srbije, Privredna komora Srbije, Halcom i drugi. Za korišćenje sa lične karte treba ti i čitač kartice.
Kako otvaram poslovni (tekući) račun radnje u banci?
Posle dobijanja rešenja o osnivanju i PIB-a, odlaziš u banku po izboru. Najčešće ti trebaju: rešenje APR-a, karton deponovanih potpisa (OP obrazac) i lična karta. Poslovni račun radnje je odvojen od tvog ličnog računa – na njega ulazi promet, a sa njega plaćaš obaveze i prebacuješ novac na lični račun.