Nemački giganti ruše troškove, ali profit i dalje raste: šta iz toga mogu da nauče preduzetnici
Dok javnost često vidi samo velike brojke i uspešne kvartalne rezultate, iza njih se uglavnom krije mnogo strožija poslovna logika: smanjenje troškova, restrukturiranje i premeštanje poslovanja tamo gde je jeftinije i fleksibilnije. Upravo to pokazuje nova analiza najvećih nemačkih kompanija iz indeksa DAX, koje su u drugom kvartalu 2026. ostvarile rekordne profite i prihode, ali su istovremeno nastavile da smanjuju broj zaposlenih.
Prema podacima konsultantske kuće EY, 40 najvećih nemačkih kompanija ukupno je povećalo operativni profit za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 52,6 milijardi evra. Prihodi su takođe porasli i dostigli oko 463 milijarde evra. Na papiru, to izgleda kao poslovni rezultat koji bi svaka firma poželela. Međutim, dublja slika govori da se rast ne oslanja na široko oživljavanje ekonomije, već na nekoliko specifičnih sektora i na tržišta van Nemačke.
Ko je u plusu, a ko pod pritiskom
Među kompanijama sa najvećim kvartalnim profitom ponovo su se izdvojili Dojče Telekom, Alijanc, Folksvagen i Simens. Najveći rast profita ostvarili su Bajer i Vonovija, dok je automobilsku industriju pogodio osjetniji pad. BMW je zabeležio pad profita od 39 odsto, a Folksvagen i Daimler Truck po 9 odsto.
To je važan signal za svaku firmu koja prati kretanja u Evropi: nije dovoljno gledati zbirni rezultat cele ekonomije. Kada nekoliko velikih sektora iznese dobar kvartal, to ne znači da su problemi rešeni u svim granama. Naprotiv, tržište može istovremeno da bude snažno za jedne i veoma teško za druge. U ovom slučaju posebno se vidi da su auto-industrija, administrativni aparati i delovi proizvodnje pod snažnim pritiskom, dok su pojedine kompanije iz hemijske, farmaceutske, telekom i finansijske oblasti prošle bolje.
EY navodi i da su neke od hemijskih kompanija imale koristi od geopolitičkih tenzija i poremećaja u lancima snabdevanja. To je još jedan primer kako vanredne okolnosti mogu kratkoročno da poprave bilanse, ali ne moraju da znače dugoročnu stabilnost. Za preduzetnike je to važna poruka: oslanjanje na povoljan trenutak nije isto što i izgradnja održivog modela poslovanja.
Profit se sve više pravi van matične zemlje
Jedan od ključnih zaključaka analize jeste da mnoge nemačke kompanije rast i zaradu ostvaruju pre svega u inostranstvu. Domaće tržište ostaje slabo, a u samoj Nemačkoj i dalje su prisutni visoki troškovi poslovanja, složena administracija i osetljivost na spoljne šokove. Kako upozorava EY, rekordan profit ne znači automatski da je kriza završena, jer se dobar deo rezultata oslanja na spoljne i privremene faktore.
Za preduzetnike to znači da treba pažljivo da prate gde se zapravo nalazi njihova dobit. Ako su prihodi vezani za jedno tržište, jedan kanal prodaje ili nekoliko velikih klijenata, firma može brzo da postane ranjiva. Velike kompanije zato sve češće šire aktivnosti tamo gde je trošak niži i gde je tržište dinamičnije. Isto pravilo važi i za manje biznise, samo u drugoj razmeri: ako možete da diversifikujete tržišta, kupce ili dobavljače, smanjujete rizik da vam jedan pad potražnje ugrozi čitavo poslovanje.
Za srpske preduzetnike je ovo naročito bitno ako rade sa nemačkim partnerima, izvoze, pružaju usluge ili su deo šire dobavljačke mreže. Promene u nemačkoj industriji često se vrlo brzo preliju i na region. Kada veliki kupci smanjuju troškove, dobavljači to odmah osećaju kroz sporije narudžbine, pritisak na cene i strože rokove plaćanja. Ako vas zanima širi kontekst evropskog poslovanja, koristan je i pregled teme o tome koliko su srpske banke otporne na novu finansijsku krizu i šta to znači za preduzetnike.
Broj zaposlenih pada, a automatizacija menja pravila igre
Prema analizi EY, broj zaposlenih u DAX kompanijama nastavlja da se smanjuje. Na kraju juna 2026. oni su ukupno imali oko 3,49 miliona radnika, što je za 41.000 manje nego godinu dana ranije. Najveći pad beleži automobilski sektor, gde je broj zaposlenih najniži još od 2005. godine.
U velikim sistemima to najčešće nije posledica jedne odluke, već kombinacije više procesa: programa štednje, ukidanja duplih funkcija, premeštanja poslova u druge zemlje i sve većeg oslanjanja na tehnologiju. EY posebno izdvaja uticaj veštačke inteligencije, koja menja strukturu zaposlenosti, pre svega u administrativnim poslovima. To ne znači da AI odmah briše sva radna mesta, ali znači da administracija, podrška korisnicima, analiza podataka i deo kancelarijskih poslova postaju područja u kojima firme prvo traže uštede.
Za male i srednje firme to je važna lekcija, jer iako nemaju budžete korporacija, imaju isti problem: svaki nepotreban trošak direktno jede maržu. Ako vodite biznis, sada je pravo vreme da proverite gde vam odlazi najviše novca, koje poslove možete da pojednostavite i da li deo rutinskih procesa može da se automatizuje bez gubitka kvaliteta. Ovo nije priča o otpuštanju radi otpuštanja, već o tome da se radna snaga koristi tamo gde zaista stvara vrednost.
U praksi, preduzetnici koji žele da ostanu konkurentni moraju da razmišljaju kao velike kompanije u jednoj stvari: trošak po jedinici posla. Ako softver, dobra organizacija ili eksterni saradnik mogu da zamene nekoliko sporednih ručnih operacija, firma dobija prostor da se fokusira na prodaju, razvoj i odnose s klijentima. To je posebno važno u okruženju gde kamate, cena rada i operativni troškovi ne prestaju da pritiskaju poslovanje. O tome više govori i analiza šta znači kada NBS zadrži referentnu kamatnu stopu za preduzetnike i troškove finansiranja.
Menadžerske plate rastu dok se štedi na svemu ostalom
Posebnu pažnju privlači podatak da su neki od najviših nemačkih menadžera prošle godine zaradili milionske iznose. Šef SAP-a Kristijan Klajn imao je ukupnu naknadu od 10,9 miliona evra, prvi čovek Dojče banke Kristijan Zeving 10,5 miliona evra, a direktor Adidasa Bjorn Gulden 9,8 miliona evra. Na širem evropskom tržištu, još veće zarade beleže se u multinacionalnim kompanijama iz drugih zemalja, dok su u SAD te brojke još više.
Za preduzetnike ova razlika nije samo tema za poređenje već i podsetnik kako funkcioniše korporativno upravljanje. Dok vlasnici i direktori velikih sistema imaju visoke nagrade za rezultate, manji biznisi obično nemaju luksuz takvog prostora za grešku. Kod njih je ključna razlika između profita i problema često mnogo tanja. Zato je važno da se ne posmatra samo prihod, nego i koliko je taj prihod zaista ostao u firmi nakon svih troškova, poreza, plata i finansiranja.
Ako ste vlasnik malog preduzeća, ovakve vesti vam mogu pomoći da hladnije sagledate sopstveni model. Nije poenta da jurite rast po svaku cenu, već da razumete da se profit danas sve češće čuva kroz disciplinu: manje neefikasnosti, bolju kontrolu troškova, jasniji fokus na tržišta koja donose najveću vrednost. U tom smislu, dobar knjigovođa, precizan novčani tok i redovan pregled obaveza često vrede više od same velikodušne prodajne prognoze. Ako vam je važna ova tema, pogledajte i tekst koliko košta knjigovodstvo za d.o.o. u Srbiji i od čega zavisi cena.
Šta preduzetnici mogu da urade sada
Ova priča iz Nemačke nije samo evropska poslovna statistika. Ona pokazuje u kom smeru se kreće tržište: štednja, racionalizacija, veća upotreba tehnologije i jači fokus na profitabilna tržišta. To znači da će i partneri sa kojima sarađujete verovatno postajati zahtevniji, oprezniji i osetljiviji na cenu. Za domaće firme to može značiti sporije odluke, strože nabavke i veći pritisak da se svaki dinar opravda konkretnim rezultatima.
Ako vodite firmu, sada je dobar trenutak da proverite tri stvari: da li vam je struktura troškova pod kontrolom, koliko zavisite od jednog tržišta ili kupca i koji procesi u firmi troše previše vremena bez stvarnog doprinosa prihodu. U ekonomiji u kojoj i najveći igrači rast grade uz rezanje troškova, manji biznisi nemaju prostora za neorganizovanost. Zato je najvažnija poruka ove priče jednostavna: profit nije dovoljan sam po sebi, ako nije praćen otpornim poslovnim modelom.
Za preduzetnike u Srbiji ovo je podsetnik da se ne oslanjaju na sreću ili prolazne talase potražnje, već na disciplinu, fleksibilnost i pravovremeno prilagođavanje. Ko rano uredi troškove, procedure i prodajne kanale, lakše će izdržati i lošije kvartale, i jaču konkurenciju, i promene koje dolaze sa strane velikih evropskih tržišta.
