Za mnoge ljude u Srbiji stalni posao više nije prepreka za pokretanje sopstvenog biznisa, već upravo polazna tačka. Dodatni prihod, testiranje ideje na tržištu ili postepeni prelazak iz zaposlenja u preduzetništvo sve su češći razlozi zbog kojih ljudi razmišljaju o registraciji firme dok i dalje rade kod poslodavca. Međutim, iako je to u načelu dozvoljeno, postoji nekoliko važnih pravila koja ne smete da preskočite ako ne želite problem sa poslodavcem, porezom ili budućim poslovanjem.
Suština je jednostavna: u Srbiji možete osnovati firmu i biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ali morate voditi računa o tome čime se ta firma bavi, šta piše u vašem ugovoru o radu i da li postoji sukob interesa. To nije samo pravno pitanje, već i poslovna odluka. Ako ste zaposleni u firmi koja se bavi sličnom delatnošću kao i vaš planirani biznis, rizikujete da prekršite klauzulu o zabrani konkurencije. Za preduzetnika to znači da ideja koja deluje potpuno bezazleno na papiru može postati razlog za spor sa poslodavcem ili za ograničenja u radu.
Šta zakon omogućava, a gde počinju ograničenja
Osnivanje firme dok ste zaposleni uređuju pre svega Zakon o radu i Zakon o privrednim društvima. U praksi, to znači da nema opšte zabrane da imate svoje preduzeće uz stalno zaposlenje. Ono što pravi razliku jesu ugovor o radu, eventualni pravilnici poslodavca i priroda posla kojim se bavite. Ako ugovor sadrži zabranu konkurencije, morate je ozbiljno shvatiti, jer poslodavac može smatrati da samostalnim radom ugrožavate njegove poslovne interese.
Ovo je posebno važno za ljude koji rade u uslugama, trgovini, marketingu, IT-ju, konsaltingu i sličnim delatnostima gde se lako preklapaju klijenti, znanje i tržište. Ako planirate da otvorite firmu u istoj oblasti u kojoj ste već zaposleni, nije dovoljno da kažete da ćete raditi „sa strane“ i u slobodno vreme. U poslovnoj praksi se gleda da li postoji direktno takmičenje, da li koristite informacije do kojih ste došli kod poslodavca i da li postoji potencijalni sukob interesa.
Poseban oprez potreban je i kod državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru. Tamo nisu presudna samo opšta zakonska pravila, već i interni akti institucije, kao i propisi o sukobu interesa. Drugim rečima, ono što je za jednog preduzetnika potpuno normalno, za zaposlenog u državnoj službi može biti zabranjeno ili ograničeno. Ako ste u tom krugu zaposlenih, pre registracije firme proverite internu proceduru, jer naknadno ispravljanje greške obično košta više nego jedan preduzetnički savet pre osnivanja.
Koji oblik poslovanja je najpraktičniji ako firmu otvarate uz posao
Za mnoge koji tek ulaze u preduzetništvo, najjednostavnije rešenje je registracija preduzetničke radnje. Razlog nije samo administracija, već i troškovi. Preduzetnik se lakše registruje, lakše vodi svakodnevno poslovanje i obično ima manje početnih obaveza nego društvo sa ograničenom odgovornošću. Ako ste već zaposleni, to je važno jer vam novi biznis ne treba da postane dodatni izvor stresa i papirologije.
U ovom slučaju možete birati i način oporezivanja, u skladu sa pravilima koja važe za vašu situaciju. U praksi se najčešće razmatraju paušalno oporezivanje, samooporezivanje ili model lične zarade. Svaki od ovih modela ima svoje prednosti i obaveze, a izbor zavisi od vrste posla, očekivanog prometa i toga da li želite jednostavnije vođenje poslovnih knjiga. Ako vas zanima širi pregled poreskih i administrativnih tema, koristan pregled možete naći u tekstovima poput saveta za preduzetnike i objašnjenja vezanih za elektronske fakture.
Za preduzetnike koji već rade kod drugog poslodavca važna je i činjenica da deo doprinosa već ide kroz postojeći radni odnos. To može olakšati računicu kod dopunskog poslovanja, ali ne znači da su sve obaveze nestale. Zbog toga je pametno da pre otvaranja firme izračunate koliko će vas novi posao zaista koštati mesečno, uključujući poreze, doprinose, računovođu i moguće bankarske troškove. Mnogi početnici greše jer gledaju samo prihod, a ne i fiksne obaveze koje dolaze odmah po registraciji.
Šta preduzetnik treba da proveri pre registracije
Pre nego što predate dokumentaciju za registraciju, proverite nekoliko stvari. Prvo, pročitajte ugovor o radu i internu dokumentaciju poslodavca. Drugo, procenite da li vaš budući biznis ulazi u zonu konkurencije. Treće, razmislite da li vam je potrebna dozvola ili saglasnost za obavljanje određene delatnosti. U nekim sektorima se posao ne može započeti dok se ne pribave sva potrebna odobrenja.
Registracija se sprovodi preko Agencije za privredne registre, a nakon toga slede i praktični koraci: dobijanje PIB-a i matičnog broja, otvaranje poslovnog računa, prijava poreskoj upravi i organizacija knjigovodstva. To znači da preduzetništvo nije samo „otvaranje firme“, već ulazak u sistem redovnih obaveza. Ako firmu pokrećete pored stalnog posla, najgore rešenje je improvizacija. Bolje je da sve postavite uredno od početka nego da kasnije ispravljate prijave, rokove i odnose sa poslodavcem.
Za deo preduzetnika upravo je ovaj model najrealniji način da testiraju tržište bez naglog prekida zaposlenja. To može biti posebno korisno ako imate proverenu veštinu, kontakt bazu ili uslugu koju možete ponuditi tržištu u ograničenom obimu. Sa poslovne strane, to je često pametniji put nego da odmah napustite sigurnu platu i krenete od nule. Ipak, takav pristup traži dobru organizaciju, jasno odvojene finansije i disciplinu, jer se lako dogodi da dodatni posao postane haotičan ako ga ne vodite kao pravi biznis.
Za vlasnike malih firmi i one koji tek ulaze u preduzetništvo, važna poruka je da zakon ne zabranjuje dodatni biznis, ali traži urednost. Ako pokrećete firmu uz stalno zaposlenje, najpre proverite ugovore, procenite konkurenciju i izaberite pravnu formu i poreski model koji vam neće praviti nepotrebne troškove. Ako ste u dilemi, bolje je da pre registracije konsultujete knjigovođu ili pravnika nego da kasnije rešavate sporove i objašnjavate zašto ste prešli granicu dozvoljenog. U poslovanju, kao i u svakom dobrom startu, najskuplje su greške koje su mogle da budu sprečene na početku.
